Пише: Милош Лалатовић
Постоје светитељи, који су се родили у хришћанским породицама и народима. Али, велики је број и оних који су се родили и живјели у сасвим туђим срединама хришћанству. Чак били жречеви и волхови незнабожачких религија. Једна од њих је и Света мученица Сира.
Рођена у вријеме персијског цара Хозроја Старијег, од високог рода, кћерка једног од врховних жречева зороастријанске религије. И сама Сира је прије обраћања у хришћанство била зороастријанска свештеница. Њен отац се веома бојао да му кћерка не упозна хришћанску вјеру, коју је мрзио, пошто је у Персији тог времена било доста хришћана, иако су били прогоњени. Ипак у својој осамнаестој години Сира упознаде неке хришћанске жене, које јој много говораху о Христу. Она се веома загрија љубављу према хришћанској вјери. Стаде тајно посјећивати храм хришћански. Временом све више напредоваше у молитвама, постовима и другим добродјетељима. Бијаше и поврх свега и даље некрштена.
Једном кад се разбоље, отиде у Цркву и затражи од свештеника прах из ње, како би јој помогао у болести. Толику је вјеру имала, да је мислила да ће се од обичне прашине из Цркве исцијелити. На њену молбу свештеник је изгрди због припадности незнабоштву и отјера. Али она се нимало не наљути, него се благо дотаче свештеничке одежде његове и исцијели се. После овога још више спознаше огромну силу хришћанске вјере и самог Христа, јер кад одежде његових свештеника имају толику моћ, колико ли тек Христос има. Но, ђаво не могавши да трпи Сирино напредовање ка Христу, одлучи се да је прелести. Јави јој се увече у њеној соби и искритикова је што напушта очинска традиционална предања и одлази хришћанима, исцјељује се од одежде хришћанских свештеника.
Милош Лалатовић: Неуспављиви чудотворац, Свети Јован Шангајски
Чак јој бестидно рече да је он врховни бог. Она се сваки пут при појави демона, који јој саопштаваше ове прелести крштаваше и понављаше псалам 91 “ Који живи у заклону вишњег“. Ипак, његове ријечи оставише у њој одређену смутњу. Напредоваше и даље у хришћанским врлинама. Њени укућани видјевши да се промијенила, познаше да је постала хришћанка.
Врло се препадоше срамоте, јер бијаху високог рода и гнијева незнабожног цара. Разним сплеткама и лукавством приволијеваху је да се одрекне Христа, али ништа не помажаше. Кад јој отац, који је био волхов, сазнаде за њену нову вјеру, разбијесни се толико да је жестоко удараше.
Али је потом ласкама стаде прелешћивати да се поново врати незнабоштву. Ништа није успијевало. Потом је пријави главном волохву, који сазвавши збор жречева и волхова, доведоше пред њих Сиру и стадоше је испитивати. Одвраћаху је од хришћанства, кроз велика мучења и ласкања, али ништа није вриједило. При свему овоме догађаху се велика чуда. Сири су спадали са руку окови сами, успјела да преживи, након што су је бацили у огромну смрдљиву рупу, која након тога постаде миомирисна и свијетла, а све то са огромним теретом којима су је били оковали. Незнабошци се чуђаху, како је након свега остала жива. Нешто прије мученичке кончине прими Свето крштење. Кад пострада за Христа и предаде дух свој Богу, бацише њено тијело псима, које хришћани после часно сахранише.
Света мученице Сиро, моли Бога за нас.
