Пише: Милош Лалатовић
Крајем шездесетих година је чувени српски философ Радомир Константиновић написао своје најчувеније и контраверзно дјело “Философија паланке“. У овом философским есеју се српски менталитет оличен у виду малог града, паланке, коју види као наставак племенске свијести, успут, племена у Србији нијесу ни постојала, већ на Балкану једино у Црној Гори и Албанији, Константиновић ту тзв.философију види као основ за настанак фашизма, у његовом случају српском друштву, али се то може употријебити уопштено на читав свијет.
Ова Константиновићева књига је често критикована као ,,библија“ српског аутошовинизма. Без обзира на њене врлине и мане, може се дефинитивно узети као мјерило и лакмус папир за доказивање фашизма било гдје. Пошто се свијет одавно како кажу социолози и философи претвара у глобално село, нарочито са тзв.интернетизацијом, феномен паланке као оне описане у Константиновићевом поменутом дјелу може да важи универзално за читаву васељену. Поготово то важи за Запад, Европу и Америку, без обзира што су се тамо баш појавили сви ти покрети либерализма који су у супротности са оним што се назива дух паланке. Ако одете у мање мјесто Америке или Европе са доминантно бијелим становништвом хришћанске вјероисповијести, нећете имати много различити доживљај од оног ако се нађете у некој тачки унутрашњости Балкана, било гдје од Истанбула до Марибора.
Све се више Трампова Америка сврстава у паланку, тј. онај дио Америке доминанто насељен бијелим протестантима, са домовима којима нико не смије да се приближи, домаћинима са пушком окаченом на зиду, спремном да убију сваког дрогираног ,,црњу“ или странца, који би се усудио да нападне на тај часни дом, иако можда тај тзв. црња није имао никакву лошу намјеру, али се таквима и сличнима не може вјеровати, уосталом “човјеков дом је човјеков заклон“.
Милош Лалатовић: ЦБГБ, култни клуб који је промијенио њујоршку андерграунд сцену
Све више свијет као што видимо добија паланачку свијест, поготово западни, иако су се до сада представљали као борци против ускогрудог размишљања. Запад је отворена књига и о њему се малтене све зна. Можда је то његова највећа грешка. Јер, сам себе је претворио у паланку. Можда и одатле потиче потреба одређене западне елите за мигрантима. Али опет то изазива побуну домицилног становништва. Некад су тамнопуте доводили на силу да раде, сад морају милом да примају тамнопуте и косооке, а и све остале, међу којима и Балканце.
Балканци, без обзира на крваве сукобе на домаћем терену, међу другима се сматрају својима, посебно то важи у криминалним активностима.
Да би Запад поново постао оно што је некад био мора да зарони у своју далеку прошлост и извади из прашњавих кутија историје заборављене књиге пожутјелих листова. Да их рестаурира и протумачи. Овако се неизбјежно претвара у паланку и становништво је са масовним медијима и повјерењем у њих задобило такву свијест. Вријеме је да медије замијене старе заборављене књиге. Књиге су моћно средство одувијек биле против паланачке свијести свуда. Књиге или паланка.
