Пише: Милош Лалатовић
Један од бендова, који су обиљежили алтернативну сцену деведесетих је и “Морфин“. Бенд је основан 1989.године, од стране поменутог Марка Сендмана, Дејне Коли и Џерома Деупри, у Кембриџу, Масачусетс. Објавили су за вријеме свог трајања од десет година пет албума. Неке од њихових најпознатијих пјесама су Honey White, Buena, The Night.
Поред музике Сендман се бавио стриповима, умјетничком фотографијом, прављењем и поправком инструмената, које је и сам користио у наступима. Гитаре, које су његових руку дјело су давале у комбинацији са саксофоном, бубњевима и осталим инструментима карактеристичан мрачан звук, а чланови бенда су га назвали low rock. Негдје је и сам Сендман говорио о специфичном утицају њихове музике на људско тијело.
Марк Сендман је рођен у јеврејско-америчкој породици у Масачусетсу. Припадао је породици средње класе, често је оскудијевао са новцем, а имао је велике амбиције и потребе попут путовања. Да би могао то да обезбиједи, радио је свакакве послове, почев од вожње таксија до других мануелних физичких послова. Сендмен је у животу доживио више трагедија, једном је током вожње таксија био опљачкан и избоден ножем у груди, такође су му за вријеме његовог кратког живота преминула два брата. Сам музичар преминуо је 3 Јула 1999.године током турнеје у Италији на наступу, у четрдесет шестој години живота. У једном документарцу је његова мајка говорила о тешком губитку смрти три своја сина. Сматра се да су многе њихове пјесме настале као резултат Сендменове трагедије. На текстове, које је Марк писао, улогу су имали и битнички књижевници, нарочито Џек Керуак.
Током трајања бенда, њихов рад није био изразито прихваћен на комерцијалним радио станицама, али их је прихватила америчка инди сцена, на универзитетским станицама је био популаран њихов хит Bueno, а такође су имали запажену улогу у емисији 120 минута, која се емитовала на чувеном деведесетих МТВ-ију. За разлику од Америке, велики успјех су постигли у европским земљама, нарочито, у Белгији, Португалу, Русији.
Након смрти Сендмана, многи музичари су били инспирисани његовим радом, тако је бенд Honey White, који је добио назив по ,,Морфиновом“ чувеном хиту, посветио једну пјесму Сендману. Такође у његовом мјесту живљења у Масачусетсу, многе установе, па и трг, носе Марково име. Слично, као и са Куртом Кобејном, који је потицао из Абердина, држава Вашингтон.
Назив бенда Морфијум су добили по грчком богу сна Морфеју, не како би се могло помислити по лијеку против болова, који изазива зависност. Снови су имали важан утицај на бенд, из њих су црпјели инспирацију, али и у овом случају требали би и да значе пробуђеност, завршетак сна. Један од музичара са такође алтернативне сцене на кога су снови значајно утицали био је Роберт Смит из бенда Тхе Цуре. Изјављивао је у интервјуима да је неке од својих хитова написао, пошто би се током ноћи пробудио из ноћне море.
Наслеђе и стваралаштво одређених рок музичара, заиста представља умјетност, као и особени животни израз, који дуго траје, без обзира на тренутну не превелику заинтересованост публике и људи за њих. Можда и они сами тако желе. Такав је био и Марк Сендман.
