Пише: Милош Лалатовић
Фигуре, које су красиле здања великих, најчешће римокатоличких цркава су гаргојли. То су она ружна, искежена створења, која се углавном налазе на врху великих катедрала и надгледају град. Карактеристични су за период готике. Иако су најчешће присутна у римокатоличким црквама и манастирима, има их и у православнима. Примјер за то су манастир Високи Дечани на Косову и Метохији, који се издваја по гаргојлима. Иначе, они нијесу само везани за манастире и црквене објекте, већ и за друга здања углавном у Западној Европи и Америци.
Улога гаргојла је била првенствено да служе као одводи којима се спуштала кишница са цркава, али су имали и естетски моменат. Чак је некад тај естетски, преовладавао над практичним, па су се правили само из тога разлога. Најпознатији гаргојли на свијету су везани за чувену готичку катедралу у Паризу Нотр Дам. Писац Виктор Иго, сматра се да је својим дјелом “Звонар Богородичине цркве“, у деветнаестом вијеку успио да сачува катедралу Нотр Дам од рушења, јер су власти биле донијеле такву одлуку услед скупих трошкова рестаурације.
Сам назив гаргојл води поријекло из неколико језика, латинског, старогрчког и француског, и у преводу би значио ,,испирање грла“. За ове чудне фигуре су везана и многа сујеверја, па чак и у црквеним круговима. Рецимо гаргојли су по некима служили да отјерају својим ружним изгледом невјернике од цркве, као и демоне, да их уплаше, јер су они ружнији од њих.
По неким истраживачима поријекло гаргојла је старије много више од готике, и потиче из античке Грчке и Старог Египта.
Данас можемо у појединим критичким чланцима против Римокатоличке цркве, углавном, наићи на везу цркве и окултизма, а као доказ се узимају гаргојли.
Иако је епоха готике давно прошла, сама она, као и један од њених заштитних знакова гаргојли, не престају да фасцинирају многе умјетнике и научнике широм свијета.
Гаргојли, један од симбола прошлости, који и даље надгледају и ,,чувају“ велике европске престонице.
