Пише: Милош Лалатовић
Једна од готово незаобилазних израза у умјетности, било филму, музици, сликарству, вајарству, јесте шок.
Иако изазива напетост, уједно ствара и фасцинираност код људи у драматичним и хорор догађајима у филму, музици, рецимо композиције Баха, Прокофјева, Карла Орфа, Бетовена, а и у рок музици, посебно готик оријентације, а понајвише ако се ова два умјетничка жанра укомпонују заједно.
У сликарству феномен шока је везан доста за Мункову слику ,,Врисак“, која приказује човјека у потпуном очајању и растројености, а тежак утисак оставља на гледаоце, али и фасцинантан, као да самог гледаоца уводи у свој неиздржљиви унутрашњи свијет анксиозности, панике, ужаса и на крају лудила пред суровом стварношћу, али и оним умишљеним, а које се представља као реалност, а изазива страх и језу. Достојевски је приликом посјете једној европској галерији видјећи слику распетог Христа, како лежи мртав, изјавио ,,од овога човјек може да изгуби вјеру“.
Шок ефекат је чест у религиозним сликама, иконама, скулптурама, као и сакралној музици, посебно пропраћеној оргуљама. А и готичким катедралама, са нестварном, наизглед мрачном архитектуром, све испраћеним гаргојлима, искеженим и језивим фигурама са врха катедрала.
Интересантан је податак, да неки од дјелова са православних богослужења су коришћени у филмској индустрији, рецимо филм ,,Широм затворених очију“ у култној мрачној сцени гдје окултни припадници елите изводе обред, а главни свештеник или жрец их кади, притом изводи нејасно појање на непознатом језику, а у ствари се ради о румунском православном богослужењу , само наопачке изокренутом. Иначе, карактеристика окултних ритуала је мање више извртање хришћанских служби или молитви. Тако имамо и црну мису, која представља обрнуто римокатоличко богослужење. Сатанизам, као да је везан за хришћанство, тако изгледа као да не би ни постојао без њега у виду каквог га данас познајемо. Могуће, да би били неки пагански идоли попут Баала, Иштар и сличних, али то не би било то.
Један од пољских блек метал бендова које изводе карактеристични спој метал музике и црквеног појања јесте бенд ,,Батјушка“. Овај бенд слично музици из поменутог Кјубриковог филма користи православно богослужење у изокренутом облику са све одорама руских схимника.
Што се тиче саме рок музике шок ефекат је почео седамдесетих година са легендарним Алис Купером, бендом KISS, панк покретом, па све до Мерилина Менсона и савремених блек метал бендова.
У филму шок елементи се најчешће појављују у Хичкоковим остварењима. У југословенским филмовима ера шокантности у филмовима почиње са филмовима тзв.црног таласа, попут филмова ,,Мистерије организма“, Душана Макајевева и ,,Пластични Исус“, Лазара Стојановића. Стојановић је због овога филма добио трогодишњу робију, а филм, који је уједно био и његов дипломски рад је забрањен до пада комунизма почетком деведесетих.
Што се тиче књижевности, шокантност се може пратити од одређених романтичара, модерниста, готичке литературе, па све до битника, тј од Бајрона, Бодлера, Маркиз Де Сада, Брама Стокера, Алена Гинсберга, Чарлса Буковског, Вилијама Бароуза.
У задње вријеме због све убрзанијег начина живота и доступности свега, шокантност је изгубила своје превасходно дејство изненадности, тако да се сада снимају филмови све више, гдје радња читаво вријеме нема никакав шок или страх, али сама таква атмосфера буди језу и ствара одређену дозу шока.
Највећи проблем ће бити ако шок изгуби своје првобитно дејство било у умјетности или свакодневном животу. Јер, ипак је он оно што нас упозорава, па и склања од опасности. Ако се та граница изгуби, онда ће бити све дозвољено, докле нас не санкционишу законски прописи, и изгубимо свој тзв.комфор.
