Пише: Биљана Бабовић
Минула година била је више него успјешна за Народну библиотеку „Радосав Љумовић“ судећи по утисцима, коментарима и реакцијама непосредних учесника у активностима, али и публике и јавности, оцијенио је уредник за издавачку дјелатност у НБ „Радосав Љумовић“ Милорад Дурутовић. Он је за Портал РТЦГ казао да су прије десетак дана обиљежили Дан библиотеке и 144 године рада. Истиче да савремено доба носи доста изазова, па управљање најстаријом установом културе у Подгорици, каже, захтјеван је задатак.
Подсјећа да је на иницијативу војводе и књижевника Марка Миљанова, 19. јануара 1881. године и формално основана Српска читаоница, која је брзо прерасла у Подгоричку библиотеку и читаоницу, да би под данашњим називом, НБ „Радосав Љумовић“, достигла свој пуни капацитет и препознатљивост. Скоро вијек и по постојања Библиотеку одређује као најстарију установу културе у Подгорици.
„Библиотека данас има завидан број чланова и богате активности. Но, ипак, савремено доба доноси нове изазове и потешкоће. Очувати традиционални, чак конзервативни имиџ било које библиотеке, а залагати се истовремено за прилагођавање условима дигиталне стварности отвара се као веома захтјеван задатак. Но могућности су бројне. У плану је оснивање одјелјанја за дигитализацију књига, унапређење сајта, док су друштвене мреже наше библиотеке већ поставиле стандарде и у раду неких других библиотека и културних установа. Осмишљавају се и реализују разноврсне радионице којим се добро валоризује веома репрезентативан инфраструктурни потенцијал Библиотеке, која располаже са неколике читаонице и двије сале, што свакодневно служе на корист ђака, студената, научних радника, понекад и градске администрације“, наводи Дурутовић.
Библиотека каже може за сада да прати трендове у иновацијама, али како истиче Дурутовић то је проблематика на коју се не може одговорити само интерним амбицијама библиотеке.
„За то је потребна шира институционална и политичка подршка. На сву срећу, Библиотека може да парира тим савременим токовима. Најприје, она је ипак препозната као важна ставка у буџету Главног града, а, поред тога, само здање својим архитектонским капацитетом, као и добром систематизацијом и попуњеношћу компетентним кадровима, доприноси утиску да „Радосав Љумовић“ може да одговори, да парира многим библиотекама; ако не баш из европског хоризонта, онда у регионалним оквирима, без дилеме“, оцјењује Дурутовић.
Наглашава да су на нивоу претходне године имали око 5.000 чланова. Статистика ипак према његовом мишљењу не може говорити пуно о значају овакве институције.
„Нијесам љубитељ таквих, статистичких утисака, премда и они имају свој значај. Најзад, тежимо да задржимо такве бројке, па и увећамо. Тако је и омогућено да се током јануара заинтересовани корисници могу бесплатно учлањивати, иако је годишња чланарина за коришћење фонда наше библиотеке можда и најнижа у региону. Мени је увијек релевантије питање шта се, а не колико се чита. У том погледу има разлога за задовољство, јер се уз увијек актуелну популарну литературу корисници библиотеке показују заинтересованост и за стручну литературу, као и за дјела класичне књижевности“, наводи Дурутовић.
Анимирање младих читалаца, додаје, успјешно се остварује и добром сарадњом са предшколским и школским уставама, а, осим тога, Библиотека у редовном раду има више програма намијењених дјеци и омладини, што увијек доноси изванредан одзив.
„Библиотека организују радионицу креативног писања и активног читања. Колега Ђорђе Шћеповић очито толико добро руководи том радионицом да је интересовање већ на почетку ове године изнад сваког очекивања“, наглашава Дурутовић.
Поводом годишњице рада промовисани су и нови бројеви часописа „Гласник“ и „Латица“, а ти годишњаци према ријечима уредника, представаљају основну издавачку активност.
„Лист за дјецу представља својеврсну годишњу рекапитулацију рада са најмлађим читаоцима и сарадницима библиотеке, на радионицма и учешћима на фестивалима и конкурсима. С друге стране, „Гласник“ континуирано излази већ три деценије, те је постао и неким препознатљивим топосом Библиотеке“, наводи Дурутовић.
За 2025. предвиђају се сличне активности као и у претходној години.
Како је нагласио Дурутовић, почетком сваке године осмишљава се годишњи план рада, којим се предвиђа реализација разноврсних активности, од библиотечких, преко издаваштва, организовања већ традиционалних манифестација.
И ове године приредиће манифестације „Упадај у бајку“, „Фестивал књижевности“, „Ријеч Његошева“, „Маркови дани“…, промоције савременог књижевног стваралаштва, па до реализовања разних креативних и едукативних радионца, те обиљежвања значајних датума у култури.
Дурутовић наглашава да од благовремене припреме зависи и успјешна реализација планова. Библиотеком вјешто руководи диркеторица Славица Илинчић, а уз квалитетан кадар, уз школоване и посвећене колеге, сав тај огроман посао доноси много задовољства, надају се, како је казао, и квалитета.
„Настављамо активности у вези са оснивањем одјељења за дигитализацију, од марта стартује још један лист, „Културно умјетнички лист“ – КУЛ, који ће унијети својеврсно освјежење у културном животу главног града. О осталим активностима, учесницима фестивалских програма, установљењу једне вриједне награде, још је
рано да говоримо“, наводи Дурутовић.
На питање имају ли библиотеке као својеврсни чувари књига будућност, Дурутовић истиче да о том питању није захвално да говори.
„Футурологија је, како пракса показује, углавном непоуздана дисциплина. Али не треба имати дилему да ће библиотеке сачувати свој значај, јер он је вишеструк, није само практичан, едукативан и симболичан, већ је у нечему и сакраменталан. Ако пропадне свијет пропашће и библиотеке. Прије тога, библотеке ће увијек бити поред нас, и у нама, као човјеку иманентан начин складиштења и конзумирања културне и цивилизацијске меморије“, сматра Дурутовић.
Извор: РТЦГ
