За осам мјесеци 2021. у Црној Гори је изгубљено преко 800.000 радних дана због боловања, а они који су га користили били су одсутни с посла просјечно 78 радних дана, прелиминарни су подаци Фонда за здравствено осигурање (ФЗО).
Укупни трошкови рефундације за сва боловања су до 1. октобра око пет милиона еура, саопштено је из ФЗО за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Сумње на злоупотребе
Привредници кажу да је тешко доказати злоупотребу боловања уколико послодавац сам не спроведе провјеру.
“Све је сведено на то да ми морамо да имамо сто посто повјерење у тај папир о боловању који издаје љекар запосленог. Он је званичан документ, печатиран и потписан, и ми га као таквог морамо прихватити”, каже за РСЕ власник маркета Бојан Вујовић.
Из Уније послодаваца Црне Горе кажу за РСЕ да злоупотреба боловања није драстично израженија за вријеме ЦОВИД пандемије, што потврђују и бројке из предпандемијских година.
Анализа ФЗО је показује да је 2018. због боловања изгубљено око 1,1 милион радних дана, а трошкови накнаде за то одсуствовање су износили око шест милиона еура. Приближно исти износ је исплаћен и за 2019. годину.
И у пандемијској 2020. години је преко 1,1 милиона радних дана искориштено за боловања, а трошак њиховог рефундирања је износио око 6,3 милиона еура.
Фонд покрива трошкове боловања дужа од 60 дана, тако да одсуства због изолације или лијечења од ЦОВИД-19 битно не утичу на број боловања које покрива Фонд, појашњава за РСЕ бивши директор ФЗО Сеад Чиргић.
Општина Будва неславни рекордер
Да је огроман број одсуствовања с посла због болести дугогодишњи проблем, потврђују и у Општини Будва која је међу рекордерима по броју боловања, званично дефинисаног као “привремена спријеченост за рад”.
У 2020. години је више од четвртине запослених у општини по том основу било одсутно с посла просјечно по 65 дана, подаци су Секретаријата за локалну самоуправу. И за првих девет мјесеци ове године је, од укупно 316 запослених, четвртина била на боловању.
Из Општине су недавно затражили контролу боловања за девет запослених, након што су се на друштвеним мрежама појавиле фотографије са партијске конвенције једног од њих, који је дуго био на боловању.
Шеф кабинета предсједника Општине Николе Јовановића каже да је тај запослени прекинуо боловање у вријеме конвенције његове партије, узео годишњи одмор, а онда након конвенције поново донио љекарску потврду да је болестан.
“Јасно је да се ту ради о злоупотреби, јер неко мисли да може да користи боловање док то не затражи партија, а када га партија позове, онда користи право на годишњи одмор, да би се након тога поново разболио”, каже Јовановић за РСЕ.
Сматра и да се злупотребом боловања блокира рад локалне управе. Ако службеник “задужи” неки захтјев грађана, он се по закону не може додијелити неком другом запосленом, па долази до пробијања законских рокова у његовом рјешавању, што управу чини неефикасном.
Перцепција једне од саговорница РСЕ је да злоупотребе боловања има и у другим општинским установама.
“У мојој фирми имам колегиницу која је већ трећу годину на боловању, а кад сам ја озбиљно повриједила кичму, морала сам да прекинем боловање и прије него сам потпуно оздравила, да ме не би послали на комисију за пензију”, каже за РСЕ Милена, запослена у једном од предузећа која се финансирају из градског буџета.
Појашњава да је ФЗО обавезан да, на предлог послодавца, испита да ли запослени испуњава услове за инвалидску пензију уколико је био на боловању десет мјесеци у континуитету, или годину дана с прекидима.
Приватни сектор: Провјерити здравље запосленог, а не процедуру боловања
Нема званичних података колики се број боловања односи на приватан сектор.
Један од представника ланца трговина који је захтијевао анонимност, наводи за РСЕ да послодавци могу да покрену контролу боловања пред Комисијом за контролу квалитета стручног рада, али да се тиме провјерава искључиво формално-правни поступак.
“Управо је то први проблем. Послодавци не сумњају у дијагностички поступак, већ у здравствену способност пацијента. Нико не проверава његово здравствено стање, већ се пред том комисијом проверава да ли је испоштована процедура”, наводи саговорник РСЕ.
Додаје да су због тога послодавци принуђени да користе друге методе како би провјерили боловања кроз комисије које могу могу обићи запослене.
“Постоји прегршт примјера које су послодавци тако документовали, на примјер кад је једна запослена на боловању због његе обољелог члана уже породице затечена да ради као конобарица у кафани; или кад је запослени на боловању отпутовао у иностранство да кумује на свадби; или кад радника током боловања комисија затиче на трактору како прикупља сијено”, набраја наш саговорник.
Ко контролише боловања?
Привремену спријеченост за рад у трајању до 30 дана утврђује изабрани доктор, а Љекарска комисија ФЗО је надлежна за боловања дужа од мјесец дана.
На питања РСЕ ко врши контролу боловања и на који начин, колико је таквих контрола било у овој и претходној години, те да ли је било (и колико) тзв. „лажних боловања“ и са каквим реперкусијама, из Министарства здравља нису одговорили.
Здравствени систем мора бити дио рјешења, кажу синдикалци
Боловање се може злоупотребити од стране запосленог, али и послодавца, каже за РСЕ генерални секретар Уније слободних синдиката (УСС) Црне Горе Срђа Кековић, који сматра да здравствени систем мора бити дио рјешења проблема.
“Запослени не може сам злоупотребити боловање уколико не добије одобрење од љекара. Дакле, љекар је тај који у крајњем држи конце у својим рукама и он је тај који прави, ако се прави, нека злоупотреба, јер је саучесник том раднику и директни је на неки начин извршилац у цијелој тој причи”, сматра Кековић.
Објашњава да су неоправдана одсуства с посла велики проблем и за синдикате.
“На примјер, ако мој колега пође на фиктивно боловање, онда ја морам да преузмем тај дио његовог посла. То је несолидаран приступ оних који злоупотребљавају боловање и такви у Унији никад неће имати заштитника. Спремни смо да дамо подршку да се та појава искоријени”, наглашава Кековић.
С друге стране, наводи да је многи запослени имају нестабилне уговоре о раду (уговор на неодређено вријеме, агенцијски уговори о привременом уступању запослених, уговори о привременим и повременим пословима), који су временски орочени.
Тиме се, додаје Кековић, отвара простор да боловање злоупотреби и послодавац јер у случају боловања запосленог, чак и када је у питању драстична повреда или болест, може да прекине такав уговор, па се многи запослени у таквим фирмама одлучују да раде и болесни.
Око 17 одсто боловања у првих осам мјесеци ове године се односи на труднице.
Јасна Вукићевић
Извор: Радио Слободна Европа
