Повећање животног стандарда, бескомпромисна борба против криминала и корупције, улагање у људски капитал, као и заштита животне средине, неки су од приоритета мог политичког дјеловања, каже предсједник Црне Горе Јаков Милатовић
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић каже да је, без додатних реформи у администрацији и образовању, као и смислених развојних политика утемељених на сређеној планској документацији и унапријеђеном инвестиционом амбијенту, дугорочни одржив економски развој, који са собом доноси повећање плата и пензија, упитан.
– Све остало представља политички маркетинг и економски популизам који би као резултат могао имати смањење конкурентности наше привреде, уз повећање јавног дуга, што нажалост видимо да се дешава и што захтијева додатну позорнос – каже Милатовић у интервјуу за „Дан“ и наглашава да је покретање инвестиционог циклуса у инфраструктуру неопходно.
– Реализација великих инфраструктурних пројеката мора пратити најбоље европске стандарде, посебно у дијелу транспарентности тендерских процедура и заштите животне средине, а како би се поред одрживог развоја осигурала и подршка бесповратних ЕУ фондова, уз јефтине кредите од европских финансијских институција.
У овом тренутку на црногорској политичкој сцени је актуелна криза Владе, због односа Демократске Црне Горе и Покрета Европа сад у вези са безбједносним сектором. И Ви сте се оглашавали поводом тога. Да ли и Ви сматрате да се ради о партијској борби за утицај у сектору безбједности и гдје видите рјешење?
– Политички субјекти не би требало да воде борбу за превласт и контролу над сектором безбједности, већ су дужни да заједнички раде на успостављању система који ће штитити интересе државе и грађана, и који ће дати одлучан одговор на проблеме са којима се као земља и даље суочавамо у овој области.
Затечено стање у систему безбједности у тренутку промјене власти 2020. године је било посебно проблематично. Повјерење у функционисање кључних институција безбједносног сектора било је озбиљно нарушено утиском да су високи службеници тог сектора, умјесто да штите државу од криминала, били његови активни судионици.
Овај утисак је данас додатно појачан чињеницом да се два бивша директора полиције и један бивши директор АНБ-а из тог периода налазе под озбиљним оптужбама правосудних органа. Наравно, поштујући презумпцију невиности и остављајући надлежним органима да утврде шта је истина, општи утисак јесте да је неопходна темељна професионализација безбједносног сектора, а све у циљу успјешне борбе против организованог криминала и корупције.
Управо је друштвени амбијент који је деценијама креиран у Црној Гори наметао тему безбједносног сектора као најважнију у тренуцима међупартијских преговора након избора. Мотиви за то су вишеструки – од оних позитивних – који су вођени искреном жељом да се држава коначно и одлучно обрачуна са свим облицима криминалитета – до оних негативних – да се осигура несметано функционисање званичних и незваничних центара моћи у земљи или обезбиједи заштита послова чија законитост је предмет преиспитивања надлежних органа.
Током формирања 44. Владе, залагали сте се за ширу коалицију у коју би ушле, поред садашњих чланица Владе, и ГП УРА и Бошњачка странка. ПЕС је исказивао „отпор“ уласку коалиције „За Будућност Црне Горе“. Сада, међутим, ПЕС нема најбоље политичке односе, прије свега са Вама, ГП УРА, Демократама… Најбољи односи су им, управо, са ЗБЦГ. Ваш коментар.
– Мудра државна политика подразумијева умијеће налажења заједничког језика око кључних државних интереса. Данас убирамо плодове широког договора на основу којег је конституисана актуелна парламентарна већина, који се огледају у институционалној консолидацији правосуђа, али и других институција, попут Централне банке.
Напомињем да моје залагање никада није било мотивисано фаворизацијом појединих политичких структура, већ јасном формулом за даљи напредак на ЕУ путу, кроз прекид дугогодишњег в.д. стања у правосудним институцијама. Данас су управо именовања у правосуђу откључала наш европски пут.
Односе ЗБЦГ и ПЕС-а не бих коментарисао јер су они генерисани, прије свега, односом лидера та два субјекта, господином Мандићем и господином Спајићем, чија сарадња сада представља основу парламентарне већине.
Што се тиче мог политичког дјеловања, јасно је да припадам умјереним политичарима који афирмацију идеје грађанског и европског центра виде као кључну у новој консталацији политичких односа у Црној Гори. Чврсто стојим да антифашизам и тековине народноослободилачке борбе морају остати један од најважнијих темеља нашег друштва.
Повећање животног стандарда, бескомпромисна борба против криминала и корупције, улагање у људски капитал, као и заштита животне средине, неки су од приоритета мог политичког дјеловања.
Залажем се за директнију демократију, и сматрам да би увођење отворених листа и индивидуалних кандидатура унаприједило демократску одговорност политичких актера. Сада, нажалост, имамо ситуацију да важне политичке процесе у земљи креирају појединци које грађани нијесу директно бирали.
Поред опозиције, очигледно је да Влада и унутар парламентарне већине има критичаре. Ви сте напустили ПЕС, а након тога и знатан дио одборника и чланова партијских тијела. Можемо ли очекивати да се од тих политичких снага, у будућности, створи блок који би, евентуално, Ви предводили?
– Разлоге изласка из ПЕС-а темељно сам образложио у више наврата, не бих имао пуно тога да додам. Залажем се за другачију политичку културу утемељену на транспарентности и на аргументованом дијалогу о политикама које су инклузивне и одрживе, гдје образовање има централну улогу у друштвеном развоју.
Људи који су уочили сличне проблеме у функционисању ПЕС-а, а који су такође напустили Покрет, имају право на своје мишљење и политичко дјеловање, као и сви грађани Црне Горе. Међу њима препознајем пуно оних који су дали огроман допринос демократизацији Црне Горе и не треба их посматрати као сљедбенике било кога, па ни Јакова Милатовића, већ као слободне људе са интегритетом и политичком тежином који су посвећени бољитку своје локалне заједнице и Црне Горе у цјелини.
У овом тренутку преокупиран сам предсједничким обавезама, при чему ме додатно мотивише чињеница да, по свим релевантним истраживањима, уживам највеће повјерење грађана. С тим у вези уколико демократски развој земље буде захтијевао моје активније укључивање у политичке процесе, знаћу да се једнако успјешно као и до сада одредим према томе. У сваком случају, моја партија је Црна Гора.
На недавном засиједању ПОСП-а усвојена је и декларација, која у себи садржи и једну мало необичну формулацију, да се очекује сарадња предсједника Црне Горе, Владе и Скупштине… Изгледа као да и Европска унија препознаје да на том пољу ствари не иду баш најбоље?
– Обавеза свих институција, али и свих прогресивних политичких актера, јесте постизање друштвеног договора о што бржем окончању нашег ЕУ пута. То дугујемо грађанима, који континуирано поручују да је ЕУ кључни приоритет и показују недвосмислену жељу да наша држава буде пуноправна чланица европског друштва. У реформама које је потребно остварити, свака институција има своју јасну улогу, и само синхронизованим дјеловањем можемо постићи ефикасне резултате.
Сматрам да сам управо својим вањскополитичким дјеловањем у претходних годину дана дао снажан допринос промјени међународне перцепције о Црној Гори и враћању теме ЕУ интеграција Црне Горе у фокус интересовања важних доносиоца одлука, како у Европи, тако и у остатку свијета.
Нарочити допринос овоме дале су неке од историјских посјета попут пријема код енглеског краља Чарлса ИИИ или њемачког предсједника Штајнмајера, сусрет са америчким државним секретаром Блинкеном, генералним секретаром НАТО-а Столтенбергом, бројни сусрети са француским предсједником Макроном, прва икад званична посјета Холандији на позив премијера Рутеа, разговори са званичницима ЕУ попут предсједнице Европске комисије Фон дер Лајен и бројни други. Црна Гора је након сваког тог сусрета виђена као још кредибилнија НАТО савезница и прва будућа чланица ЕУ.
Додатно, поред предсједника државе, важно је да сви политички чиниоци у земљи, а нарочито конституенти актуелне Владе и парламентарне већине, своје дјеловање у потпуности синхронизују са приоритетима државне вањске политике која је усклађена са заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ и НАТО-а.
Мили Прелевић
Извор: Дан
