Пише:
Вјерујем како не треба трошити много ријечи да бисмо се подсјетили шта нам је све лоше у посљедњих мјесец – два учинила Њемачка која је, пројектујући и намећући заједно са САД резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама, ишла отворено за тим да том резолуцијом за сва времена жигоше српски народ, Републику Српску и Србију као наводно геноцидне.
С обзиром на ноторност зла које нам је нанијела Њемачка тим својим подухватом, нећу трошити ријечи на то него ћу само подсјетити шта је Александар Вучић говорио о Њемачкој прије, а шта убрзо послије гласања о њемачкој резолуцији о Сребреници у УН 23. маја ове 2024. године.
Дакле, оно што слиједи у наставку је само једно кратко, али сасвим довољно подсјећање на Вучићево понашање и карактер.
Вучић прије
У изјави од 19. маја 2024. Вучић за њемачку резолуцију каже: „Ко буде гласао против или буде уздржан биће нам пријатељ и ми ћемо њихове заставе славити“, док за друге, дакле и за Њемачку, рече да „ћемо добро да знамо да нам нису пријатељи“.
Након телефонског разговора који је 22. маја 2024. водио са кубанским предсједником Канелом Бермудесом Вучић је истог дана на Инстаграму написао да намјера њемачке резолуције о Сребреници, то јест „намера овакве иницијативе за свој циљ нема очување сећања на жртве, већ угрожавање националних интереса српског народа и таргетирање Србије као геноцидне државе“.
Небојша Поповић: Шта је Вучић поручио Црној Гори о ЕУ у Котору
А дан пред гласање о њемачкој резолуцији о Сребреници у УН, Вучић је 22. маја 2024. на Инстаграму написао: „Видећу сутра хоћу ли моћи да се супротставим најбезобзирнијима, најбахатијима“. Дакле, у том тренутку Њемачка је за Вучића таква, најбезобзирнија, најбахатија.
Вучић послије
Међутим, само пар дана након тога, Вучић на полагању камена темељца за изградњу једне фабрике у Чачку 28. маја 2024. о тој истој Њемачкој, а још више о себи рече ово:
„Немачка је убедљиво број један у сваком сегменту што се тиче наше сарадње са било којом земљом у свету“, након чега је њемачком инвеститору истом приликом упутио молбу: „Па ви још једну фабрику овде да изградите, лепо добијете више од нас“.
Ето, дакле, такав је Александар Вучић. Али није ово било само подсјећање на суштину Вучићеве личности, већ се, с обзиром на безмало плебисцитарну подршку коју такав лик има све ове године како у Србији тако и у Републици Српској, може видјети какав је и карактер нашег народа у цјелини. Све у свему, наша трагедија која се одвија у континуитету већ дуже од једног вијека. Или, како је, кажу, ономад запазио Рудолф Арчибалд Рајс: „Срби и јесу трагичан народ управо зато што су, ваљда једини, несхватљиво дуго радили у корист својих непријатеља. Срби без престанка рађају властите издајнике и дозвољавају им да се као такви остваре“.
Извор: Нова српска политичка мисао
