Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 4

Михајло Пупин: О науци и религији

Журнал
Published: 19. јун, 2022.
Share
Михаило Пупин, (фото: Архива)
SHARE

Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.

Михаило Пупин, (фото: Архива)

Михаило Пупин, (1854-1935) пореклом Србин из Баната, бивши професор Колумвија универзитета у Њујорку, велики проналазач на пољу електротехнике, бивши председник Америчког друштва за унапређење науке:

Где год је наука изучавала васиону, свуда је нашла пројаву једног принципа који доводи у сагласност све појаве у космосу, и тај координациони руководни принцип ја називам Божанска Интелигенција. Човек не може да избегне закључак да иза свих појава и свега у васиони постоји једно руководно начело које води од хаоса ка космосу. Ми стојимо пред две могућности:

Или веровати да су васиона и величанствени закони и ред у њој просто резултат слепог случаја, или резултат једне интелигенције.

И сад шта ћете ви као разумно биће изабрати? Ја лично верујем у Божанску Интелигенцију. Зашто? Јер је то простије и далеко разумније. То је у сагласности са целокупним мојим искуством. Таорија да разумна бића, као што смо ми, као и сав други развојни процес у космосу, нису ништа друго до резултат поразумног слепог случаја, јесте изван мог схватања и разумевања. И зашро бих ја прихватио једну такву теорију, кад око мене у природи и васиони, сваког дана, запажам доказе руководне интелигенције?

Михајло Пупин, (Фото: Космодром)

Зашто ми слушајући говор човека или његово свирање на виолини, или гледајући дело неког уметника, закључујемо да иза свих тих појава и радњи постоји нека интелигенција? То је разумљиво, ја знам шта то значи, јер својим разумом могу појмити разумност тих дела. Зашто бих онда одрицао руководну интелигенцију која се налази иза свих космичких појава? Може ли бити разумније претпоставке од ове; За мене као научника то је очигледно. То је било јасно и очигледно за пророке пре 3.000 године. И не постоји ништа што је наука досад открила, а што би било противно овом веровању и убеђењу.

Наравно, ми не можемо извести математички доказ о бићу Божјем у оном смислу у ком можемо доказати законе који управљају кретањем физичких тела. Божје биће исувише је сложено, да би могло допустити такву врсту доказа. Али људи су увек осећали да су разум и дух у њима део нечег вишег. И наука није открила у васиони ништа веће од људске душе. Уколико се душа човекова развијала, ова интуиција о Божанској Интелигенцији постајала је све јача. И данас, у време највећих научних открића о васиони, нема ни једног научног открића које би и најмање противуречило овом осећању и веровању.

Наука нас учвршћује у веровању да наша душа после наше физичке смрти и телесног распадања и даље постоји. Ако узмемо да се живот развијао из малих почетака кроз, рецимо десет милиона година, где ће се налазити после нових десет милиона година? Наука је обележила човека као биће које корак по корак иде путем славе и својим стварањем све се више приближава слици свога Творца. Наука је већ досад на сасвим несумњив начин доказала, да је све у свету само један велики процес развијања и усавршавања. У том процесу човек својом душом обухвата цео универзум и све се више приближава, у непрекидном континуитету, своме Божанству.

Гроб Михаила Пупина у Њујорку, (Фото: SerbianTimes)

Кад ми све то верујемо—а ко не верује у науку?—онда је немогуће веровати да се после смрти све уништава, да се телом гаси и живот душе. Било би чудновато, и смешно, кад би Божанство милијардама година усавршавало нашу душу, духовни живот, само зато, да ту душу угаси заједно са телом. Мада наука нема никакву формулу, нити математички доказ за бесмртност душе, она нам пружа обилну храну за наше размишљање и веровање. И она нас све више уверава да је наш физички живот само један прелаз у вечни живот наше душе. По закону континуитета и по општем научном схватању о универзуму, постаје нам сасвим јасно да наша душа и после телесне смрти живи, постоји и даље се развија.

Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.

Ако ми наука не помогне да разумем и другима боље објасним веру и схватање Творца, доводећи ме у ближе општење с Њим; ако ми наука не помогне да остварим Божански циљ, онда бих се ја смтрао за неуспелог научника. Али наука ме је учинила бољим хришћанином и ја верујем да ће наука учинити бољим хришћанима све оне људе и жене, који покушају да разумеју њене просте и дивне законе, јер су то Божји закони.

Извор: Чудо

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Немања Бјелица – четврти српски шампион
Next Article Министар вањских, ван истине и части….(ВИДЕО)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Александар Кавчић: Зашто опозиција мора у засебну колону?

Пише: Александар Кавчић Одмах да кажем да ово што пишем представља мој лични став, а…

By Журнал

Милош Лалатовић: Гето

Пише: Милош Лалатовић Гето. Шта је то? Дио града, гдје живи издвојена група људи, најчешће…

By Журнал

Татјана Громача: Писање ме спашава од ужаса мржње

Пише: Бојан Муњин Књижевница, публицисткиња и колумнистица Татјана Громача списатељица је рафинираног рукописа, која често у својим…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 4Спорт

Да ли телевизија убија фудбал тако што га уљепшава?

By Журнал
КултураМозаикНасловна 4

Најнајнија (Сасвим мали појмовник раја)

By Журнал
ДруштвоКултура

Подстанарске муке Природњачког музеја

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Војислав Дурмановић: Откуп људског меса, омаж “Историјском споразуму”

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?