Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.
Михаило Пупин, (1854-1935) пореклом Србин из Баната, бивши професор Колумвија универзитета у Њујорку, велики проналазач на пољу електротехнике, бивши председник Америчког друштва за унапређење науке:
Где год је наука изучавала васиону, свуда је нашла пројаву једног принципа који доводи у сагласност све појаве у космосу, и тај координациони руководни принцип ја називам Божанска Интелигенција. Човек не може да избегне закључак да иза свих појава и свега у васиони постоји једно руководно начело које води од хаоса ка космосу. Ми стојимо пред две могућности:
Или веровати да су васиона и величанствени закони и ред у њој просто резултат слепог случаја, или резултат једне интелигенције.
И сад шта ћете ви као разумно биће изабрати? Ја лично верујем у Божанску Интелигенцију. Зашто? Јер је то простије и далеко разумније. То је у сагласности са целокупним мојим искуством. Таорија да разумна бића, као што смо ми, као и сав други развојни процес у космосу, нису ништа друго до резултат поразумног слепог случаја, јесте изван мог схватања и разумевања. И зашро бих ја прихватио једну такву теорију, кад око мене у природи и васиони, сваког дана, запажам доказе руководне интелигенције?
Зашто ми слушајући говор човека или његово свирање на виолини, или гледајући дело неког уметника, закључујемо да иза свих тих појава и радњи постоји нека интелигенција? То је разумљиво, ја знам шта то значи, јер својим разумом могу појмити разумност тих дела. Зашто бих онда одрицао руководну интелигенцију која се налази иза свих космичких појава? Може ли бити разумније претпоставке од ове; За мене као научника то је очигледно. То је било јасно и очигледно за пророке пре 3.000 године. И не постоји ништа што је наука досад открила, а што би било противно овом веровању и убеђењу.
Наравно, ми не можемо извести математички доказ о бићу Божјем у оном смислу у ком можемо доказати законе који управљају кретањем физичких тела. Божје биће исувише је сложено, да би могло допустити такву врсту доказа. Али људи су увек осећали да су разум и дух у њима део нечег вишег. И наука није открила у васиони ништа веће од људске душе. Уколико се душа човекова развијала, ова интуиција о Божанској Интелигенцији постајала је све јача. И данас, у време највећих научних открића о васиони, нема ни једног научног открића које би и најмање противуречило овом осећању и веровању.
Наука нас учвршћује у веровању да наша душа после наше физичке смрти и телесног распадања и даље постоји. Ако узмемо да се живот развијао из малих почетака кроз, рецимо десет милиона година, где ће се налазити после нових десет милиона година? Наука је обележила човека као биће које корак по корак иде путем славе и својим стварањем све се више приближава слици свога Творца. Наука је већ досад на сасвим несумњив начин доказала, да је све у свету само један велики процес развијања и усавршавања. У том процесу човек својом душом обухвата цео универзум и све се више приближава, у непрекидном континуитету, своме Божанству.
Кад ми све то верујемо—а ко не верује у науку?—онда је немогуће веровати да се после смрти све уништава, да се телом гаси и живот душе. Било би чудновато, и смешно, кад би Божанство милијардама година усавршавало нашу душу, духовни живот, само зато, да ту душу угаси заједно са телом. Мада наука нема никакву формулу, нити математички доказ за бесмртност душе, она нам пружа обилну храну за наше размишљање и веровање. И она нас све више уверава да је наш физички живот само један прелаз у вечни живот наше душе. По закону континуитета и по општем научном схватању о универзуму, постаје нам сасвим јасно да наша душа и после телесне смрти живи, постоји и даље се развија.
Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она ме је учинила бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.
Ако ми наука не помогне да разумем и другима боље објасним веру и схватање Творца, доводећи ме у ближе општење с Њим; ако ми наука не помогне да остварим Божански циљ, онда бих се ја смтрао за неуспелог научника. Али наука ме је учинила бољим хришћанином и ја верујем да ће наука учинити бољим хришћанима све оне људе и жене, који покушају да разумеју њене просте и дивне законе, јер су то Божји закони.
Извор: Чудо
