Jedan od najagilnijih protivnika rušenja Njegoševe kapele i podizanja mauzoleja na Lovćenu bio je i znameniti univerzitetski profesor Mihailo Đurić. Zbog svojih javnih istupa završava na sudu i biva osuđen na dvije godine strogog zatvora. Okružni javni tužilac u Beogradu 7. juna 1972. godine u optužnici navodi kako profesor „zlonamerno i neistinito prikazuje društveno-političke prilike u zemlji“. Vrhovni sud Srbije prvobitnu kaznu ublažuje na „zatvor u trajanju od devet meseci“. Ovdje donosimo jedan od Đurićevih javnih istupa koji je bio priložen kao dokazni materijal protiv njega.
„Koliko je neizvesna sudbina svakog kulturnog poduhvata, koliko je kultura krhka kao i sve ljudsko, vidi se, možda, najbolje po tome što spomenici mogu da pretrpe potpun slom još u fazi pripreme, davno pre svog podizanja, što spomenik može da snađe ono najgore još u njihovoj preegzistenciji, znatno pre nego što počnu da žive samostalnim svetovnim životom kao gotova umetnička dela. Jedan takav spomenik je Meštrovićev mauzolej na Lovćenu koji se upravo podiže na mestu na kome tavori svoje poslednje dane na smrt osuđena kapela Njegoševa. Po tome kako je dočekan na svom početku, na svom prvom javnom ispitu, kakva je sve protivljenja izazvao svojim prvim koracima ka ostvarenju, Meštrovićev mauzolej je jedinstven spomenik na svetu.
Možda još uvek nije kasno postaviti odlučno pitanje. U ime čega neki provincijski upravljači uopšte prisvajaju sebi pravo da podižu spomenik jednom podvižniku duha koji je još za života bio građanin sveta, kad nisu u stanju da obezbede ni sasvim običnu, a kamoli najširu podršku domaće kulturne javnosti za taj svoj poduhvat? Kome je toliko stalo da od jednog spomenika koji tako očigledno protivreči svojoj svrsi, koji tako oštro razdvaja i suprotstavlja ljude, pod kojim se nikako neće moći okupiti svi istinski poštovaoci velikog pesnika, pred koji izvesno neće doći mnogi današnji značajni predstavnici srpske kulture, dakle upravo oni koji su najpre pozvani da odaju poštu jednom od njenih najviših vrhova? Čemu uopšte treba da služi jedan takav spomenik razdora?“
Milorad Durutović
