Причао ми је покојни ујак да се први пут сусрео с „машинком” током служења војног рока у ЈНА, у Зајечару 1964. године. Тада је „Маша” (мисли се на аутоматску машинску пушку, стројницу, аутомат) постала његова ноћна мора.
Елем, покојни ујак је током једне војне вјежбе пуцао из машинке. Поступио је тачно онако како је десетар Осмовић показао. Но, не-лези-враже, машинка се отргла контроли, те је сироти ујак почео да се ротира као чигра, не знајући гдје је сјеверу, а гдје југ.
Приправни десетар Осмовић брзо га је одаламио лопатом по леђима, те се ујак са машинком нашао на ледини. Већ сјутрадан ујак је враћен кући. О свему томе, причао је али никада није показао, посједује службену документацију.
Истину говорећи, „проблем” с рукама ујак је имао и прије него што је пошао у војску, а пошао је по ђедовом наређењу и прије времена. Баба се бунила. „Још је то дијете, црни Обрене”. Ђед је био неумољив. Вјеровао је да војска сваки проблем лијечи. Послије се љутио пљујући и машинку и партију, али није одустајао. „Кад није машинка смириће га жена”. Одлучио је ђед да тражи жену за ујака. И нашао је, Марицу из Автовца, поред Гацка.
Свадба је прошла у још већем весељу од испраћаја у војску. Једино ујак није дизао руке испод стола. А док невјеста није пред матичарима изговорила оно „да”, сви су мислили да је мутава. Тада је и баба престала да ломи прсте.
Ни треће године брака ујаку се није смирио проблем с рукама. Постојао је све гори, почео се преносити и на главу, поготово кад би морао куд да крене с ујном Марицом. Да све буде још грђе, стигли су проблеми с алкохолом.
Једном је ђед чуо како се Марица церека, као „црни ђаво”. Улетио је у кућу с лопатом. Причао је да ће тај призор памтити и кад оде на на онај свијет. „Та вјештица му турила лијевак у гркљан и сипа ракију, точи вала ка да самртну жеђ гаси”. Ђед није био лијен, те таман оном лопатом опали Марицу по слабинама. Цикну она, па главачке кроз прозор. Како оста жива Бог сами зна. Није се више враћала, нити је ко ишао да је враћа. Ујаку се бар од тада умирила глава, а и ђед је одједном постао мање строг.
Милован Урван
