Градоначелниче Марко, збиља си могао без оног истакнутог средњег прста на руци на којој носиш бројаницу. Јер, колико год ти објашњавао да си намјештао сат, све много више личи на омаловажавање државне химне. И то оно уличарско, које не приличи твом културном и интелектуалном профилу. А то што своју, очигледну, грешку везујеш за страдалне мученике из 1995. године је срљање из грешке у грешку. Зато, молим те, заустави се, још си на вријеме.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ово говорим са позиције искреног српског патриоте и човјека који промишља добробит српског народа. А она свакако није у продубљивању диоба и радикализовању политичких прилика у земљи.
Марко Kовачевић је довољно млад и перспективан политичар да схвати како има времена да упути извињење свима који су повријеђени овом његовом непромишљеношћу, и да јавно стане иза става да су уставне и законске норме ове државе (а међу њима и химна) и за њега светиња.
У противном, на почетку смо сценарија за још један самоубилачки потез људи из НСД, који и њих и политички имиџ српског народа, гура у социјални гето.
Зато Марко, учини нешто, као јавни функционер, прије годишњице „Олује“ што би те моментално приказало побједником и човјеком будућности, а суд нека ради своје. Сваког дана, и сваког датума у години. За то смо се и борили, зар не?
До читања у наредном броју.
