Пише: Маринко М. Вучинић
Говорити о вишеструкој велеиздаји А. Вучића на Косову и Метохији постаје већ опште место у нашој политичкој јавности која није спремна да прихвати нажалост све присутнији наратив да је наше Косово изгубљено , и да треба прихватити постојећу успостављену реалност као доказ наше политичке зрелости и изнад свега диктата прагматичности. Доказа о његовој срамној велеиздаји има на претек, и они се могу свакодневно видети у апсолутној немоћи и неспремности напредњачке власти и А. Вучића да преузме било какав рационалан, одлучан и проактиван корак у ефективној и стварној заштити српског народа на Косову и Метохији, народа који је изложен систематичном терору представника тзв. независне косовске државе. Али оно што не изостаје у понашању српске власти је издавање безбројних саопштења, осуда и истицања бриге за српски народ, али и обраћања Европској Унији, међународној заједници и САД које су иначе главни покровитељи по њиховој процени стабилне безбедносне ситуације на Косову и Метохији. И стварања свих потребних предуслова за функционисање тзв. косовске државности и то као гаранти спровођења Француско-немачког споразума о нормализацији односа Београда и Приштине.
О томе јасно сведочи и изјава А. Вучића након што је упутио писмо генералном секретару НАТО Пакта Марку Рутеу са молбом да се не отвори главни мост на Ибру у Косовској Митровици. “И шта ми ту можемо?’’ Онолико колико можемо да се боримо. Реч је о терору. Не само Албина Куртија, већ и његових помагача са Запада. На најдиректнији начин. Сви они то раде заједно“. При томе, он је у видео обраћању на Инстаграму замолио и затражио да НАТО не дозволи отварање моста на Ибру јер би то значило отварање могућности за коначни обрачун са српским становништвом на северу покрајине. Међутим, постоји велика разлика између замолити и затражити, јер се велиздајничка позиција А. Вучића свела само на послушничко мољакање његових великих “пријатеља“ из тзв. међународне заједнице. И то само да се може рећи да напредњачка власт и А. Вучић воде и даље борбу за обезбеђивање српске државности на Косову и Метохији која је збрисана као резултат њихове бесловесне и велеиздајничке политике. При томе се А. Вучић непрестано позива на своју чврсту суверенистичку политику у којој њему неће нико моћи да наређује, а он не ради ништа друго него послушно и слугерањски спроводи све захтеве његових „пријатеља“ из Европске уније, САД и Велике Британије.
Давно је прошло време када је А. Вучић могао нешто да каже и захтева и да има проактивну позицију, након тринаест година неуспешног и капитулантског начина преговарања од Бриселског до Охридског споразума, она му је давала могућност за офанзивнији и доследнији приступ у заштити националних и људских права српског народа, који је и његовом заслугом постао најобесправљенији народ у Европи. Али када се једном загази у отворену велеиздају онда повратка нема и томе сведочимо данас када је А. Вучић у питању. О томе јасно говори његов недостојан и поданички одговор на питање шта очекује од одговора Марка Рутеа још једног његовог осведоченог “пријатеља“. А. Вучић је одговорио „ Верујем да ће ме позвати телефоном да разговара. Желео сам да остане писани траг, да сам упозорио на последице албанског дивљања и Куртијевог дивљања, али сам сигуран да ћу одговор да добијем, јер Марко Руте је одговоран човек „. Међутим, знајући праксу међународних организација на Косову и Метохији, деловање ЕУ и САД , оне не чине сада апсолутно ништа у заштити националних интереса и људских права српског народа , осим што је за њих најважније да А. Вучић доследно спроводи мапу пута у примени Француско- немачког пута. Сасвим је јасно и очигледно да А. Курти не ради ништа мимо договора и отворене подршке гаранта Охридског споразума. Зато се може очекивати са пуно разлога и основа да ће Марк Руте изразити дубоку забринутост за регионалну стабилност али и да ће потврдити да ће доношење одлуке о отварању моста између северне и Јужне Митровице узети у обзир потребе локалних заједница у чему приоритет увек имају интереси тзв. албанских власти која су постигле високи ниво развоја демократије како је то речено у оценама пристиглих из америчке амбасаде у Приштини.
Маринко М. Вучинић: Диктатура инверзности А. Вучића, опозиционе странке и студентска листа
По свему судећи је за А. Вучића добијање одговора и телефонски разговор са веома одговорним првим чиновником НАТО пакта постаје врхунско достигнуће његове садашње косовске политике Аце Србина – заклетог браниоца Срба на Косову и Метохији. И шта има наш угњетени и обесправљени српски народ на Косову и Метохији од његове месијанске и мегаломанске идеје о стварању и баштињењу до сада никада виђене и достигнуте српске историје у шта спада и остављања његовог писаног трага у коме је упозорио на последице албанског дивљања, оно се наставља и даље несмањеном жестином и остаје једини начин функционисања политике А. Куртија. Наравно да његово остављање писаног и телефонског трага нема никаквих реалних и стварних последица осим што продужава огољено кршење свих људских и националних права српског народа и то пред лицем тзв. међународне заједнице. И што је још трагичније и болније и пред нашом српском јавношћу, она је пред налетом тврдње да је Косово изгубљено и да морамо коначно да скинемо тај терет који нам затвара спасоносни пут ка Европској унији, потонула у готово општи мук и жалосно прећуткивање страдања нашег народа на Косову и Метохији.
Оно што А. Вучић никако не пропушта да чини, и то посебно сада када је у јеку његова предизборна кампања, је драстична политикантска злоупотреба Косова и Метохије ради неопходности његовог одржања власти по сваку цену, што је увек био његов главни и једини циљ. Он се често позива на „велики „ углед који као државник, бранилац принципа државног суверенитета и независности ужива у редовима међународне заједнице и посебно у новој администрацији америчког председника Д. Трампа са којом је постигнут договор о стратешком партнерству. Нарочито наглашава посебне и специјалне односе које остварује са најважнијим светским лидерима као што су Е. Макрон, Ф. Мерц, Ђ. Мелони, Д. Трамп без обзира што су они главни заговорници и покровитељи тзв. косовске државности. И где су сада ти његови велики пријатељи када се припрема коначно решење српског питања на Косову и Метохији које значи етничко чишћење српског народа што је његова све изгледнија судбина након потпуног краха косовске политике Аце Србина. Али за потребе своје текуће изборне кампање он је спреман да без икаквог стида покаже своје двоструко лице, нападајући најгрубље и најприземније те своје „пријатеље „ из међународне заједнице. Наравно да је све то за унутрашњу политичку и изборну употребу и стицање најјефтинијих политикантских поена у његовом изборном телу које га и даље дочекује узвицима Ацо Србине. Зато за његове присталице следи ова врста изјава “Какви су то лажови, какве су то битанге. Нису људи, а исто такве су битанге које их подржавају и које им отварају мост на Ибру .Исте такве , још горе. Зато што се праве наивни и блесави да то не виде. Прави се блесав командант КФОРА, праве се блесави сви“. Отвара се врло једноставно питање , зашто онда А. Вучић пише поданичка и улагивачка писма и очекује спасоносне одговоре од тих битанги и нељуди који се сви праве блесави а ради се о његовим великим пријатељима и покровитељима из ЕУ и САД. Тиме он само ствара погубни политикантски симулакрум који служи за унутрашње политичке потребе. Наравно да не изостаје ни мантра да он неће никада признати независност тзв. косовске државности, а урадио је све да се то остварује применом Охридског споразума.
Поред тога што А. Вучић непрестано настоји да додатно дискредитује страначку опозицију и Студентски покрет подржан од побуњених грађана тврдећи да они сада имају подршку А. Куртија он је показао не само на тај начин да не може да изађе из оквира своје партијске политике. Јер основни проблем Срба на Косову и Метохији, поред антисрпске политике албанских политичких фактора, је у томе што они нису никада могли да се конституишу као озбиљан и респектабилан политички фактор у артикулисању својих изворних политичких и националних интереса и потреба. Напротив, они су били део политике владајуће Напредне странке и А. Вучића као део њиховог бирачког тела, а она се ни на Косову и Метохији није разликовала од осталог дела Србије, са истим разарајућим последицама. Ослањајући се на Српску Листу као њихову сигурну испоставу она је обезбеђивала политичку и економску подршку Србије, али није омогућавала плуралистичко политичко и друштвено организовање Срба у артикулацији и заштити њихових аутентичних националних и људских права. Напротив, Срби са Косова и Метохије су послужили за давање подршке А. Вучићу кад год је то њему било потребно у његовим настојањима да по сваку цену осигура опстанак на власти, што чини и у овој изборној кампањи. До које мере је А. Вучић положај и судбину српског народа на Косову и Метохији ставио у службу остваривања својих партијских интереса и његовог поистовећивања са државом Србијом, сведочи и ова изјава о судбини Српске листе на Косову и Метохији. “ Највише волим оне који нападају шефа дипломатије М. Ђурића са издајниче, где си 5: о за нас. Не , него је требало да се радују, ваљда Куртијевој а не победи Српске листе. Онога дана када не буде Српске листе, неће бити ни Срба на Косову и Метохији. Остаће Рашић и његови послушници“.
Маринко М. Вучинић: Рајетинска политика и слугерањство А. Вучића
А. Вучић је последњи пут званично боравио на Косову и Метохији 8. или 9. септембра 2018 године. Током те дводневне посете обишао је хидроцентралу Газиводе на Северу Косова, као и друга места где је већински живео српски народ. Тада је изрекао обећање да неће никада предати Газиводе , што доста говори о валидности и доследности његове косовске политике посебно сада када се на Газиводама немилосрдно и без икаквог правног основа руше куће и објекти у власништву Срба. И ове године је дао једно од својих, наравно неиспуњених и лажних обећања, да ће он бити у контејнерима и дочекивати протеране Србе након кризе везане за статус Приштинског Универзитета који сада још увек ради у Северној косовској Митровици. Тако се косовска политика А. Вучића претворила у низ лажних обећања, немоћних и недостојних мољакања међународне заједнице и САД, испољавања извитопереног псеудо патриотизма и ординарне политикантске изборне потребе и разарања последњих остатака државног суверенитета Србије на Косову и Метохији. Најтеже од свега је све очитије и преовлађујуће осећање Срба на Косову и Метохији да су немилосрдно препуштени својој судбини и то не само од стране А. Вучића , да им прети етничко чишћење и нестанак Срба са Косова и Метохије. Да ли смо ми данас свесни катастрофалних и далекосежних последица ако дође до реализације оваквог сценарија, очигледно да нисмо, јер о томе говори тишина и наш потмули мук који и даље прати страдалну судбину српског народа на Косову и Метохији.
