Maradona se već dve godine dobro hrani, počinje Brana, u tome je sva stvar. Dobro, ako ne baš sva, ali glavnina stvari. Ako nije glavnina, onda je sporednina, ali presudna sporednina. Burazeru, Maradona je svu glad iz svoje rodne udžerice nadoknadio najboljim i ranije neokušanim stekovima i biftecima. I to, osim sitosti, daje važnije rezultate
Piše: SINAN GUDŽEVIĆ
Bio je juni mjesec i toga se juna u Meksiku po drugi put igralo svjetsko prvenstvo u fudbalu. A u Beogradu se u junsko popodne u kafani Pod lipom društvo od desetak pjesnika, novinara i glumaca zabavilo ukletošću Meksika za Jugoslaviju. Već drugi put Jugoslavije nema u Meksiku, ovoga puta je prošla gore nego prije šesnaest godina. Nije bila ni treća u kvalifikacionoj grupi, a usred Beograda je poražena od istočne Njemačke. Sve je to bilo već ožaljeno i bilo je bajato, ali je poslužilo kao uvod Brani Petroviću za inovativno izlaganje o Maradoni, koji je dva dana ranije dao dva gola Engleskoj, jedan rukom, drugi nogom. Time je razgovor skrenut sa bolne eliminacije Brazila od Francuske.
Maradona se već dve godine dobro hrani, počinje Brana, u tome je sva stvar. Dobro, ako ne baš sva, ali glavnina stvari. Ako nije glavnina, onda je sporednina, ali presudna sporednina. Burazeru, Maradona je svu glad iz svoje rodne udžerice nadoknadio najboljim i ranije neokušanim stekovima i biftecima. I to, osim sitosti, daje važnije rezultate. Jeste, momak je obdaren, o još kako obdaren, višestruko i višestrano, on bi loptom mogao napisati deset soneta sa muškom i ženskom rimom, i sonet sa repom naravski, mogao bi, samo da hoće. Ušao bi u argentinsku književnost, bio bi u lektiri, razumeš. Ali on neće, vuče ga lopta, vuče ga igra. Draže mu da bude književni lik nego književnik. Njemu je sve loptasto, i školski pribor i udžbenici, sve on to udara nogama i ne da da padne na zemlju. Lopta je, burazeru, čudo veće od šaha. Argentinski genetičari, agronomi i veterinari, da samo njih pomenem, stvorili su pre dve godine, samo za njega i njegovo loptačko društvo, posebno govedo čijim će se mesom hraniti dok igraju, a cilj im je da budu prvaci sveta. To govedo, to vanserijsko novo goveče stvorili su ti istraživači ukrštanjem, koristeći inovacije i svoje i inostrane, koristeći sva sovjetska i američka dostignuća u zoologiji, melioraciji, irigaciji. Stvorili su samo to govedo, to je važno da se napomene, nisu stvarali i hranu za njega jer su znali da ono ima najbolju hranu, ima travu gaučoskih pampa. A bolje hrane za govedo od te trave nema, ništa prerija, ništa savana, ništa švajcarski pašnjaci za kravu Milku. Argentinska govedina ionako nije bila za šalu, o junetini i teletini ni zboriti nećemo. To novo govedo su argentinski naučnici počeli stvarati još za ono prvenstvo koje je bilo kod njih, ali je stvaranje bilo naprasno prekinuto, jer su tada Kempes i Passarella dobivali specijalne sokove od državnih službi, iz Videlinog sokovnika, i ti su se sokovi pokazali jako moćni, te se rad na proizvodnji super biftek govečeta obustavio. Maradonu za to prvenstvo nisu ni uzeli, Menotti je rekao da nije jak. Onda je došlo prvenstvo u Španiji. Tu su gaučosi počeli dobro, ali su ispali brzo, Maradona je bio nervozan, njegova hrana je bila dobra za mišićnu masu, ali nije bila dobra za živce. Osim toga, pokazalo se da Videlini sokovi više nemaju ono dejstvo iz Argentine. I onda su se instituti latili ostavljenog posla. Novo goveče je bilo stvoreno ukrštanjem najboljih volova, krava, gaučoskih hromozoma, aminokiselina, elemenata i jedinjenja. Prvo meso je bilo ponuđeno deci iz favela, i pokazalo se brzo: malci su rasli skladno, razvijali se, dobijali na brzini, na mentalnoj čvrstini, koja je za loptače iz pampa uvek beležila manjkove.
Ali to nije sve. Novo govedo je bilo novo i po nečemu što ima samo u bajkama, nema toga u basnama. Junac ili bik pase, gaučo mesar mu priđe, veže ga za drvo, i specijalnim sečivom mu, ama skoro bezbolno, skine biftek mesa iznad zadnje slabine. Bik malo rikne, ali za sedam dana je njegova rana zamladila, a već za pola godine onde ima mesa za novi biftek.
Pre nego što su Maradona i društvo dobili novu hranu, hrana je morala proći još dve probe. A onda je, burazeru, specijalnim avionom Maradoni u Španiju dostavljena pošiljka bifteka i antrakota i stekova, on je bio tada u Barseloni, a svakome je poznato da mu u Kataloniji nije sve bilo po volji, nasrtaji grubijana, povrede, česte. A onaj Baskijac ga je razneo, namerno, pred 120.000 gledalaca usred Barselone, smrskao mu sve što se moglo smrskati. I nije ni opomenut Baskijac. Španija je to, Baskija, Katalonija, razumeš, a on je i inače imao pizmu na Španiju, u Španiji je isključen, i to na utakmici svetskog prvenstva. I to protiv Brazila. Psihička labilnost, burazeru, posledica nepravilne ishrane. On koji je bio vazda udaran, udara Batistu nogom u trbuh! On koji je rekao da ima dva sna: jedan da zaigra na svetskom prvenstvu, a drugi da ga osvoji. On koji, kažem ti, loptom piše, slika i peva. On koji je rekao da bi, ako bi mu na svadbi, a on u svečanom belom odelu, odnekud doletela blatnjava lopta, on bi nju odmah primio na prsa! Čim je prešao na redovne obroke nove govedine, junetine i teletine, oporavljao se brže od povrede koju mu je zadao Baskijac, u četiri meseca se oporavio, a potom su mu se povrede proredile, a rasudna moć i rečitost dobile veliki prirast. To se vidi po tome što je nakon dve godine maltretiranja odlučio da napusti Španiju i ode u Italiju. I to, gde, u Napulj! Napulj mi baš i ne smatramo najboljom Italijom, za to imamo i mi svedočenja Ljubomira Nenadovića, ali je Maradona od Napulja načinio najbolju Italiju, Napulj je postao nebo zemlje Italije. Vidimo kako je odigrao, s njime će Napoli biti prvak Italije, ako neće s njime, neće nikad ni sa kime. Ali pre toga mora biti prvak sveta. Njegova pravilna, optimalna ishrana stek, biftek i čurasko od novog, obnovljivog govečeta i naravno njegova dečačka zaigranost čine da biva ono što nije nikad u Napulju bivalo. Stadion stalno pun, on igra kao omamljen, srećan on, a sreća obliva ceo Napulj. Burazeru, onaj gol prekjuče Englezima, onaj prvi pokazao je šta čini pravilna ishrana. Ništa ćevapi, đuveči, ćulbastije, pljeskavice, mućkalice, samo stekovi od obnovljivog goveđeg stegna. Pola ljudi kaže da je to bio gol rukom, ali danas smo svi stručnjaci za golove rukom. Evo, Ciga Milenković kaže da je gol čist, gledao utakmicu sa brigadirima u Ušću na Ibru, Aca Sekulić isto kaže gol čist, gledao u svom stanu u Kameničkoj ulici, Moša Pijade bi rekao, gol je takav kakav je, ali ga mi priznajemo zbog Engleza. Burazeru, nemoj smetnuti s uma šta je Maradona rekao kad je dolazio u Napoli: želim da budem idol dečacima Napulja, jer su oni ono što sam ja bio u Buenos Airesu. Čekaj, naravno Maldivski rat, ali u mojoj dokumentaciji ima Maradonina izjava od pre dve godine, odmah po dolasku u Napulj: „Znate šta, ja engleski fudbal ne volim. Jer ja volim da treniram samo popodne!“ E popodne im je dao gol.
Burazeru, visoka inteligencija, pravilna ishrana, nutricionizam argentinski dodati fudbalskoj umetnosti, poslali su Engleze da se gorde po Albionu. Maradona, pisac i govornik loptom, rekao je još: „Ljudi, ja engleski ne znam, a i da ga znam, ja ga govorio ne bih!“ Onaj drugi gol Englezima je prekjuče trebalo poništiti, a ne prvi. Jer je pokazao da je Maradona neuhvatljiv na zemlji. A to Englezi ne podnose. Neuhvatljiv im je najpre bio u vazduhu, on, najniži čovek na terenu, a sad još i na zemlji neuhvatljiv. Juri ga ceo bataljon Engleza, a momak im beži i to još gura loptu ispred sebe. I to je gura nogama. Ako mu je išta trebalo poništiti, onda je trebalo to. E taj gol bi morao biti putokaz Napolitancima kako da ovladaju strpljivošću: čekajte da budem prvak sveta, pa ću onda biti prvak Italije. Jer je drugo teže od prvoga. Jer se utakmice u Italiji više nego igde drugde odlučuju za stolom, pre igranja. Razumeš.
On je sa ta dva gola pokazao da je zreo da bude šampion sveta. Ako bude pravde, hoće, ako ne bude, možda neće. A pravde, znamo da ponekad ima, ali je uglavnom nema. Da je bilo pravde, novo goveče bi bilo izumljeno negde one godine kad je Maradona rođen. Tada bi njegovo meso došlo i do moje trpeze, imam tetku u Argentini, ona bi mi ga slala. Brodom naravno. Tada sam bio u vrhunskoj formi, a vidi me, građom sam posve na Maradonu!
Izvor: portalnovosti
