Владајућа коалиција „Црно на бијело“, Грађанског покрета УРА и Савеза грађана Цивис, поднијела је Скупштини Црне Горе Иницијативу 31 посланика за изгласавање неповјерења Влади премијера Здравка Kривокапића. Осим четири посланика те двије партије, Иницијативу је потписало 27 посланика из опозиције, укључујући Демократску партију социјалиста (ДПС) и странке мањинских народа.
„Ако се утврди да ова влада нема подршку, ми нудимо мањинску владу, без учешћа ДПС и Демократског фронта (ДФ)“, саопштили су из УРА-е, рекавши да очекују широку политичку подршку тој иницијативи.
УРА је предложила мањинску владу као одговор на вишемјесечну кризу, будући да Kривокапићева Влада нема подршку парламентарне већине, која ју је изабрала 4. децембра 2020. године.
Влада је изгубила подршку, у првом реду просрпског ДФ-а, половином прошле године, између осталог, због усвајања Резолуције о Сребреници у црногорској Скупштини, као и разрјешења министра Владимира Лепосавића због негирања геноцида у Сребреници, чему се та партија противила.
Kривокапићева Влада је изабрана након парламентарних избора августа 2020. године на којима је смијењена 30-огодишња власт ДПС-а, Мила Ђукановића, који је и даље предсједник државе.
Власт су формирали просрпски ДФ, Демократе и УРА.
Шта су вјероватне опције?
Након што је и званично потврђено да је предлог за изгласавање неповјерења Влади ушао у парламентарну процедуру, политички аналитичар Златко Вујовић и бивши министар правде, адвокат Драган Шоћ процјењују да је реално да ће Kривокапићева Влада пасти, а да би Црна Гора, као прелазно рјешење, могла добити нову, мањинску Владу.
Шоћ не искључује могућност да ће доћи до смјене тренутне Владе јер, како оцјењује, опозициони ДПС има сваки политички резон да подржи иницијативу УРА-е.
ДПС би могуће подржао у одређеном моменту и мањинску Владу, као прелазно рјешење до избора. Стање које је сада очигледно није одрживо, јер имамо Владу коју је, малтене, свако рушио, али она никако да падне, јер нико није смио да преузме политичку одговорност за њен пад, мишљења је Шоћ.
ДПС је подржао иницијативу за смјену актуелне Владе, а поздравио је „спремност дијела парламентарне већине да са представницима мањинских партија предлажу рјешења која би водила деблокади институција и убрзању преговарачког процеса са Европском унијом“.
Политички аналитичар Златко Вујовић, осим смјене актуелне Владе и великих шанси за формирање мањинске Владе, види и друге могуће сценарије и правце у којима би ситуација могла да се развије.
„Под претпоставком пада Владе и формирања мањинске, могуће је да ћемо имати затезања у преговорима о формирању мањинске Владе. Може се десити да она не потраје дуго и да се брзо дође до њене реконструкције или, на крају, до избора“, каже Вујовић за РСЕ.
За Драгана Шоћа је концепт мањинске Владе дугорочно неодржив и представља само прелазно рјешење за излазак из политичке кризе у којој се Црна Гора налази.
Повољна околност за тај модел је што евидентно има подршку Запада, истиче Шоћ.
„Према сигналима, постоји извјесна сагласност Запада за такво рјешење као међукорак ка некој политичкој стабилизацији. При том би ДПС ипак морао значајно да се промијени, а богами и ДФ би морао да се прочисти, јер се очигледно те двије групације виде као неприхватљиви екстреми“, констатује Шоћ.
Приједлог потпредсједника актуелне Владе Дритана Абазовића за формирање мањинске искључује учешће у Влади владајућег ДФ-а и опозиционог ДПС-а, али је свим партијама, укључујући и те двије, послат позив за парламентарну подршку.
Шта након евентуалне смјене актуелне Владе?
Након поднесене Иницијативе, предсједник парламента је у обавези да закаже ванредну сједницу Скупштине Црне Горе са гласањем о повјерењу Влади, као једином тачком дневног реда.
Предсједник Скупштине Алекса Бечић је лидер владајућих Демократа, који се противе смјени актуелне и формирању мањинске Владе.
За смјену је неопходна натполовична већина 41 од 81 посланика, колико их има у црногорском парламенту. Подршком ДПС-а тој иницијативи обезбијеђен је неопходан број гласова.
„Ако претпоставимо да ће Влади бити изгласано неповјерење, слиједећи потез је на предсједнику државе Милу Ђукановићу да обави консултације са политичким партијама, а које треба да га увјере да имају најмање 41 посланика спремног да гласа за нову Владу“, објашњава Вујовић процедуру за избор нове Владе, која је прописана Уставом.
Он наводи да предсједник државе у даљој процедури треба дати мандат кандидату кога подржава најмање 41 посланик и који има рок 90 дана да састави Владу.
„Након тога, иде се на заказивање сједнице Скупштине на којој ће се гласати о мандатару и саставу његове Владе“, појашњава аналитичар Вујовић.
ДФ и Демократе би могли позвати присталице на протесте
На најаву УРА-е да ће покренути питање повјерења Kривокапићевој Влади и евентуално формирати мањинску Владу, одржани су мањи протести 19.јануара у Подгорици а дан раније у Беранама и Пљевљима, на сјеверу Црне Горе.
У првој реакцији, након Иницијативе за смјену Владе, лидер Демократа Алекса Бечић ју је назвао „издајом епских размјера, издајом вијека какву не памти Црна Гора“.
Златко Вујовић сматра да ДФ и Демократе неће мирно сједити док им власт измиче, већ очекује да ће под плаштом спрјечавања „крађе изборне воље грађана“ позвати присталице на протесте.
„Вјерујем да ће покушати да дигну политичке тензије, организују протесте да би одговорност за неуспјех ове власти пренијели на партије већине (УРА и Цивис) које су одлучиле да са њима више не сарађују. Ипак, не очекујем велику драму“, ријечи су Вујовића.
Вујовић сматра да би мањинска Влада, уз подршку 40 посланика опозиције и мањинских народа, имала стабилну већину од најмање 44 посланика и подршку Запада.
„Против те Владе би били само званични Београд, Москва и Српска православна црква(СПЦ)“, додаје Вујовић.
Актуелна Влада блиска је СПЦ на чији је предлог Kривокапић и изабран за премијера.
Драган Шоћ сматра да промјена структуре Владе у коју би ушле партије мањинских народа, не би требало да доведе до појачаних националних тензија с обзиром да је и досадашња власт „држала отворена врата“ за мањинске партије.
„Према томе, то не би требало да буде проблем ни за кога“, сматра Шоћ.
Шоћ констатује да је добро да се лагано разара екстремизам у ДФ-у и ДПС-у, као најјачим структурама на политичкој сцени.
„Мислим да је та прича прилично на заласку и да је само питање времена, односно неколико изборних циклуса, да ће и једни и други екстреми отићи на маргину гђе им је и мјесто“, оцјењује Шоћ.
Хронологија кризе
Од избора Владе 4. децембра 2020. у Скупштини, премијер Kривокапић је на удару владајућег ДФ-а, који га је, иако је гласао за његов избор, убрзо оптужио да је Владу експерата формирао по налогу страних амбасада.
Односи Владе и ДФ-а ушли су у нови круг политичке кризе у мају 2021. када је премијер одбио да потпише Темељни уговор са СПЦ-ом, а лидери ДФ-а су рекли да Влада више нема њихово повјерење. Kривокапић није „изашао у сусрет“ ни захтјеву ДФ да закаже попис становништва током 2021.
Kриза је кулминирала у јуну прошле године, када је на приједлог Владе смијењен министар правде Владимир Лепосавић због негирања геноцида у Сребреници, а чему се противио ДФ. Та смјена је подржана и гласовима ДПС-а.
ДФ је био и против усвајања Резолуције о Сребреници, због чега је већи дио њихових посланика, након усвајања, напустио Скупштину и затражио оставку Владе.
Иако ДФ има 27 посланика у Скупштини, што је довољно за покретање иницијативе за смјену Владе, ДФ никада није покренуо ту процедуру.
ДФ је у септембру 2021. од премијера затражио смјену министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића и директора Управе полиције Зорана Брђанина, због њиховог наводног оклијевања да полиција разбије протесте грађана током устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу 5. септембра. Томе се оштро успротивио потпредсједник Владе и лидер УРА-е Дритан Абазовић и најавио да ће у случају смјене министара срушити Владу.
Почетком септембра ДФ, који је од почетка био незадовољан што у Влади нема својих представника, уз подршку Демократа предлаже, а премијер прихвата, приједлог о реконструкцији Владе у коју би ушли политичари. Томе се успротивила УРА и приједлог је пропао.
Да Влада, односно дио министара нема подршку парламентарне већине, постало је јасно крајем децембра, када је Скупштина усвојила Интерпелације за разрјешење министара Ђорђа Радуловића, Александра Стијовића и Весна Братић.
Упркос вољи Скупштине, Kривокапић је одбио да поступи по Интерпелацијама за смјену три министра.
Извор: Радио Слободна Европа
