У оквиру свог пројекта пред европске изборе у јуну 2024: ‘Унија у свим њеним државама – Reinventing the Deal’, IDDRI (Институт за одрживи развој и међународне односе) објављује (од новембра 2023. до марта-априла 2024) идеје мислилаца Европе о томе шта покреће политичке дебате у различитим државама-чланицама, о пројекту који ЕУ треба да подржи и о начину на који се еколошка транзиција артикулише са друштвеним и економским кретањима.
Црна Гора, желећи да се придружи ЕУ, има за циљ да постане лабораторија за еколошку транзицију. Принц Црне Горе, Никола Петровић Његош, у овом блог-посту истражује очекивања земље од ЕУ, наглашавајући њено природно богатство и посвећеност Зеленој агенди. Овим позива на европску сарадњу ради реализације иновативних и одрживих пројеката, који би Црну Гору усидрили у европску и еколошку визију.
Упркос актуелним кризама и неизвјесностима (еколошке, економске, политичке и демократске, оружани сукоби у окружењу), Црна Гора пројектује себе у будућност, а приступање ЕУ представља једну од кључних полуга ове визије. Међу земљама приступницама, Црна Гора има потенцијал да постане лабораторија еколошке транзиције и на тај начин нађе своје посебно мјесто у Европи, али и међу државама чија мала величина им омогућава да покрену посебно одважне изазове у овој области. Европска Зелена агенда и могућност приступања ће имати централну улогу у подршци оваквом пројекту. У том контексту, каква су очекивања Црне Горе од наредног мандата Европске комисије? „Црна Гора – Еколошка држава“: историјско насљеђе и потенцијали Црна Гора се простире се на 13.500 км2 између мора и планина и има 650.000 становника. То је прва држава која је 20. септембра 1991. у свом Уставу себе дефинисала као „еколошку државу“. Међутим, југословенски сукоб, ембарго који је услиједио и тешкоће непланиране транзиције довели су до заборава ове обавезе која данас поприма пуни смисао због хитности борбе против глобалног загријавања. Суочени са неконтролисаним развојем урбанизације и туризма посљедњих година, еколошка држава многима од нас постаје неопходност и једина наша нада да ћемо моћи да сачувамо њено највеће богатство, изузетну природу, и ослободимо Црну Гору од ривалитета и сукоба који је паралишу, нудећи јој пројекат, пожељну и одрживу будућност.
Природни екосистеми Црне Горе и њени изузетни простори су у прошлости омогућавали земљи да се заштити и одржи своју независност; они су ти који су инспирисали пројекат еколошке државе. Поред тога, земља има природне ресурсе као што су рудници (боксит, гвожђе, лигнит), издашне водотокове, шуму која покрива више од 60% територије, као и обалу од 250 километара са неколико изузетних локалитета укључујући и велику трговачку луку.
Тешка транзиција између статичне бирократије, модела „социјализма са људским лицем“ који није био у стању да се прилагоди и првобитног капитализма отворила је превише могућности да се наметну питања идентитета која су постала доминантна у бившој Југославији, тј. у њеним бившим републикама. Међутим, мала величина Црне Горе, уз блискост и међусобну упућеност њених становника, омогућили су Црној Гори да и у најгорим тренуцима сукоба сачува свој „заједнички живот“.
На плану економије, социјалистичка Југославија је фаворизовала индустрију и развијала индустријска постројења (комбинат алуминијума, термоелектрана, металургија, индустрија бијеле технике). Већина ових застарјелих и загађујућих погона је сада затворена или су на путу да то буду, остављајући напуштене индустријске локације да чекају нове пројекте. Туризам и грађевинарство су се веома развили и постали главни ресурси и активности земље. Али, без потребне контроле, они такође представљају кључни извор деградације животне средине. Осим винове лозе и дувана којима је управљала држава, у социјалистичком периоду пољопривреда је била маргинализована, најчешће представљајући само комплементарну и породичну дјелатност, упркос веома повољним условима (сунце, обилна вода, планински пашњаци). У одсуству индустријског и пољопривредног загађења, она представља неискоришћени потенцијал за органску „медитеранску“ пољопривреду. Коначно, шума Црне Горе, једна од посљедњих прашума у Европи, слабо се експлоатише и слабо контролише; међутим, разуман менаџмент би могао да је учини извором одрживог развоја и квалитетног запошљавања, посебно у грађевинарству.
Демократска партија социјалиста (ДПС) и њен лидер, предсједник М. Ђукановић, имали су неприкосновену власт око 30 година (1991-2020), избјегавали да Црну Гору укључе у југословенски сукоб и одвели је до независности 2006. Уз оптужбе за неједнако и корумпирано управљање, изгубили су власт на парламентарним изборима у августу 2020. Црна Гора је тада открила плурализам и тешкоће владања без већине. Нови центристички предсједник изабран у априлу 2023. успио је да окупи потребну већину око уласка у Европу, успјевши притом да превазиђе идентитетске подјеле. Недавно је изабрана и нова влада, којој предстоји да предложи и предводи нови пројекат за Црну Гору и раскине са стерилним политичким играма које су обиљежиле посљедње двије године.
Нови политички пројекат на раскрсници Европе и еколошке транзиције. До сада промовисан од стране НВО и малог дијела становништва, појам еколошке државе поново се појављује у институцијама, медијима и комуникацији, најчешће у форми питања, а не одговора: какав туризам за сјутра? Како едуковати грађане о добрим праксама? Шта да радимо са нашим отпадом? Шта је са турбинама на вјетар, соларним фармама, микроелектранама? Управо у вези са овим питањима ЕУ може да игра виталну улогу и да нам помогне да заједно пронађемо праве одговоре и спроведемо иновативне, одрживе и репликативне пројекте, служећи грађанима. И тако ће приврженост Европском пакту моћи да нађе своје право упориште, изван стриктно институционалне димензије, у Црној Гори и уопште на Балкану, који још увијек представља крхкост на капији ЕУ. Суочени са кинеским комерцијалним апетитима, избор би се могао сажети овако: Зелена агенда или Путеви свиле?
Охрабрујући сигнали су се појавили у црногорској политичкој заједници и цивилном друштву: нови Предсједник је у своје говоре интегрисао екологију, а своју канцеларију први пут попунио савјетником за одрживи развој; нова генерација министара као и многи изабрани званичници свјеснији су еколошких проблема; док су невладине организације и даље веома активне. Али развој туризма и грађевинарства без инфраструктурне припреме ствара ванредне ситуације у различитим областима: саобраћај и транспорт, третман отпада и муља из постројења за пречишћавање отпадних вода, загађење обале, мора и тла, крчење шума.
У свим овим областима могу се предложити веома конкретни пројекти, што илуструју неки примјери пилот пројеката које реализује Фондација Петровић Његош, у партнерству са институцијама, актерима цивилног друштва, али и европским компанијама које нуде иновативне технологије у сљедећим областима: третман и опоравак отпада (Генио – Италија)*, и складиштење енергије и моторизација компримованог ваздуха (Антхос аир поњер – Француска)**.
Пилот пројекти
На основу ових технологија, предложено је неколико пројеката на локалном нивоу и тренутно се проучавају на различитим локацијама, углавном у области отпада који се, необрађен, одлаже се на отвореном или закопава у природном локалитету и тиме представља озбиљне еколошке и здравствене ризике.
ЕКОБРИГАДА – Тренутно се у црногорској војсци разматра пројекат је да се војска опреми потпуно аутономном мобилном јединицом за третман отпада (ласерска станица) и оспособи да третира комуналне и дивље депоније на лицу мјеста. Партнери: Министарство одбране – Министарство екологије – Градске општине.
ТИВАТ – Бококоторски залив: Постављање пречишћивача у близини постројења за третман отпадних вода Тиват, који се налази на приморју и који покрива градове Котор и Тиват. Ово ће омогућити и заједнички третман муља из постројења за пречишћавање отпадних вода. Транспорт отпада ће се обављати морским путем помоћу баржи опремљених ваздушним моторима (без емисија Цо2). Партнери: Град Тиват – Град Котор – Министарство екологије.
ЖЕЉЕЗАРА НИКШИЋ – Комбинат није у погону након што је локацију преузела државна електропривредна компанија ЕПЦГ. Планирано је да на локацији буде смјештен рециклажни центар. Предлажемо да се дода станица за третман нерециклираног отпада која ће обезбиједити енергију станици; такође предлажемо да фабрика размотри производњу и одржавање станица као и Кит Ретрофик комплет за компримовани ваздух, у складу са својом индустријском и друштвеном вокацијом. Партнери: ЕПЦГ – Град Никшић – Министарство финансија.
Шта очекивати од Европе?
Позивањем да јој приступи, ЕУ би, краткорочно посматрано, Црној Гори дала важну кадровску подршку да спроведе процес интеграције, а на дужи рок да се трајно позиционира у Европи са својим специфичностима. Поред присуства европских мисија које играју важну улогу у стабилизацији земље на политичком и економском плану, реализација конкретних и видљивих пројеката омогућила би да Црна Гора учврсти своју европску судбину.
За грађане, пројекат придруживања ЕУ, попут пројекта еколошке државе, нема потребну видљивост у свакодневном животу. У том смислу, Фондација се на свом нивоу посебно ангажује у доменима као што је третман отпада, који представља кључну област у коју би Европа требало да се укључи.
Такође, пројекат сарадње Француско-црногорског универзитетског болничког центра са АПХП, инспирисан најбољим европским знањем у области еко-градње и јавног здравства, а од којег Црна Гора жели да направи модел који је еколошки одржив и хуманизује болнице, могао би допринијети бољитку цјелокупног становништва земље.
Овакав пројекат, као приоритетом Владе и подршком ЕУ, обезбиједио би Црној Гори усидрење у луци „Европа“ након олујне историје. То не само да би створило снажну регионалну динамику за интеграцију, већ и модел онога што Зелена агенда може да пружи.
Принц Никола Петровић Његош
Извор: Вијести
