Чини се да је француски председник у дубини душе свестан да би Европа требало да заузме аутономнији став у односу на САД, што још увек није никаква гаранција да ће он успети у тој намери, оцењују аналитичари
„Помешани утисци“ – тако је француски радио „Европа 1“ оценио биланс посете Емануела Макрона Пекингу, упркос оптимистичним изјавама Јелисејске палате да је „циљ постигнут“.
Посети су претходиле амбициозне најаве да Емануел Макрон жели да обузда приближавање Русије и Кине, али и да у односима са Кином заступа сопствене ставове, а не да буде глас Вашингтона.
„Немамо исти однос према Кини као САД, јер немамо исте интересе“, порука је Јелисејске палате, коју је пренео „Фигаро“, уз напомену да је „европско освешћивање по питању Кине још увек свеже и крхко“.
Што се тиче горућег европског питања – сукоба у Украјини, Макрон је, након узалудних покушаја да се наметне као посредник, проценио да би Кина могла да има више успеха у Кремљу, навео је „Монд“. Он је упутио молбу кинеском колеги Си Ђинпингу да „уразуми Русију“, али чини се да одговор није био сасвим задовољавајући – бар не по западним стандардима.
У политичком смислу, Макрон је намеравао да добије поене код Американаца, тако што је покушао да направи неку дистанцу између Русије и Кине, у чему није успео, каже за РТ Балкан Слободан Зечевић са Института за европске студије.
„Што се тиче Кинеза, они му нису обећали ништа. Њихов став је био да имају своју политику и своје интересе. Формално, држе се повеље УН, територијалног интегритета, али неће да кваре своје односе са Русијом“, оцењује наш саговорник.
Корак напред, назад два
Француски председник је и раније имао изјаве о „стратешкој аутономији“, тако да његова порука да Европа мора да смањи зависност од САД и да избегне да буде увучена у сукоб око Тајвана, није толико изненађујућа. Али по оцени аналитичара, ни толико убедљива.
Такво Макроново поступање уклапа се у његов модус операнди: с обзиром да нема идеолошки кохерентну линију и неку далекосежну визију он често „направи један корак напред, а два уназад“, каже за РТ Балкан Душан Гујаничић са Института за политичке студије.
„Чини се да је он у дубини душе свестан да би Европа требало да заузме независнији став у односу на САД, што још увек није никаква гаранција да ће он успети у тој намери. Он повремено истакне ту идеју у јавности, али после тих објава не иду неки конкретни планови и потези“, оцењује Гујаничић.
Додаје да је Макронов проблем у томе што има мало искрених европских савезника у смислу великих европских амбиција, односно самосталније Европе на војном и безбедносном плану.
Осим тога, француски председник је свестан да би у евентуалном будућем сукобу титана (САД и Кине), Европа оваква каква је данас, била један врло споредан играч.
Европа као „трећи пол“
Идеја о Европи као „трећем полу“ или „трећој суперсили“ је деголистичка и на трагу политике Шарла де Гола, који се још 60-их залагао да Европска економска заједница прерасте у ЕУ, подсећа Зечевић.
Макрон, иако је изабран од народа, не може да се пореди са таквом фигуром као што је Де Гол, а Француска тешко може да се одвоји од САД, јер је данас много више зависна од Америке.
„ЕУ нема ефикасну и јединствену спољну политику, већ све почива на консензусу. Друго, нема то војно крило. Француска има своје нуклеарне снаге, али у суштини нема заједничке политике у области одбране. Практично, Европа је под доминацијом НАТО-а, а НАТО је под доминацијом САД“, објашњава Зечевић.
Он додаје да аутономија Европе остаје жеља, коју „Французи од Де Гола до данас нису успели да реализују унутар ЕУ, јер су све друге државе потпуно потчињене Америци у одбрамбеном смислу, укључујући и Немачку“.
„Увек када је реч о набавци наоружања Немачка се окреће Америци. Макрон чак ни то није успео – да Немци купују европске авионе које су купиле Грчка и Хрватска и које ми желимо да купимо“, истиче.
Мораће да се придруже Америци
Оно где је француски председник донекле остварио успех јесте економија. Француска планира да прода 150 „ербасова“ кинеским компанијама у наредне две године, а постоји и могућност сарадње са кинеским технолошким компанијама, истиче Зечевић.
„Шта је Макрон постигао? Дошао је са једном делегацијом француских привредника, 50-60 фирми и по повратку је рекао да не жели да Европа следи САД у тој ескалацији, обзиром на економске интересе које има у односима са Кином“, подсећа.
Ипак, Макрон и Шолц немају ту геополитичку тежину да касније не учествују у неким потенцијалним акцијама против Кине, наводи Зечевић, ако буде притиска САД.
„Мислим да ће они на крају морати да се придруже Американцима, јер ЕУ нажалост још увек нема ту стратешку и спољнополитичку самосталност“, закључује.
Извор: Драгана Савић/rt.rs
