ПарискиK urie Enternasional преноси у свом прегледу медија да строге оцене Међународног монетарног фонда “изазивају нелагоду у лондонској штампи“. „Kако год да погледате прогнозу ММФ-а, будућност Велике Британије изгледа суморна“, пише Тајмс у уторак, 31. јануара. „Према институцији са седиштем у Њујорку, Уједињено Kраљевство би могло „да буде једина земља (од Г7) која је 2023. завршила у рецесији“, додаје Фајненшел тајмс. Очекује се да ће чак и руска економија, на мети западних санкција, порасти за 0,3%. Што је још горе, пише ФТ, ММФ је „снизио британске изгледе у односу на прошли октобар, док је ревидирао навише оне већине других земаља“.
Проблеми Велике Британије „ни за кога нису мистерија“, признаје Тајмс. Kонзервативни лист наводи енергетску кризу, посебно јаку преко Ламанша због зависности од гаса, недостатак радне снаге у неколико кључних сектора, делом због Брегзита, и нове царинске баријере подигнуте од изласка из Европске уније, у јануару 2021.
„Резултат је да се Уједињено Kраљевство суочава са вишом и дуготрајнијом инфлацијом него другде.“ О томе говоре штрајкови за боље плате који се понављају последњих месеци.
„Такође, плаћамо за катастрофалан пролазак Лиз Трас кроз Даунинг стрит и њену политику агресивног смањења пореза, што је дестабилизовало тржишта“, додаје Фајненшел тајмс. „А ту су и дугорочни проблеми, попут наше успорене продуктивности и недостатка пословних инвестиција.“
ФТ указује да се многи економисти питају одакле оптимизам ММФ-у за остатак света и толики песимизам за Уједињено Kраљевство. Ово тим пре што та институција греши често у “великим размерама“, подвлачи Дејли телеграф. Прошле године, подсећа овај конзервативни дневник, ММФ је предвидео британски раст од 3,2%, пре него што је у октобру ревидирао своју цифру навише (3,6%), а затим проценио, у уторак, 31. јануара, „да је британска економија порасла за 4,1%”. То је доказ да су „њени економисти били превише негативни“
„Невоља је“, наставља Дејли телеграф, „што такве процене могу имати озбиљне последице у стварном животу“: након финансијске кризе 2008. године, институција је погрешила у погледу ефеката могућих мера штедње на економски раст. Последице тога и данас су очигледне у многим јавним службама.
„Ове прогнозе се с добрим разлогом зову ‘туробна наука’, пише Дејли телеграф. „Такозвана економска пророчишта морала су у више наврата да поправе своја предвиђања.”
Извор: balkanmagazin