Пише: Милана Пејић
У новој епизоди Радар Форума, у студију су се суочила два еминентна универзитетска професора – Мило Ломпар, професор на Филолошком факултету, и изазивач Јово Бакић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Бакић, као оштри критичар капитализма, национализма и ауторитаризма, један је од најзначајнијих гласова левице у Србији. С друге стране, Ломпар је, као аутор низа књига и студија о српском културном и националном идентитету, познат по одбрани конзервативнијих идеја, због чега је један од најважнијих представника десне интелектуалне мисли у Србији. Иако теоријски на супротним странама, двојица саговорника донела су оно што је у бити дијалога – различите ставове исказане на сврсисходан и уважавајући начин.
Бакић и Ломпар су у неким ставовима успели и да се сложе, а то је да актуелна власт злоупотребљава и грађанску и националну опцију у Србији.
“Карактеристично за овај режим је то да он непрекидно другима поставља проблеме које сам не може да реши. Тражи се спољнополитичка подршка за унутрашње пустошење државе и, према мом мишљењу, њену апсолутну распаднутост и по социјалној структури, и по националној структури, и по свакој другој структури. Полицијска држава која је била у срцу комунистичког поретка, сада је заменила мафијашка држава, а мафија нигде није створила државу. Овај режим је апсолутну безобзирност довео до савршенства”, рекао је Ломпар.
Бакић је нагласио да је режим у спрези са организованим криминалом успео да зароби комплетну државу, пише Радар.
“Ми не знамо да ли је челник режима и челник организованог криминала, или само учествује у њему, али оно што можемо да видимо јесте да је република отета, да је тај челник режима успео да разбије опозицију уз помоћ великих сила, на првом месту Сједињених Америчких Држава, а онда и Немачке. Да се ту одиграва једна озбиљна фарса са могуће трагичним исходима – везе организованог криминала и квази навијачких група, јер на челу тих квази навијачких група су одреда људи који су дилери дрогом, који су разбојници, који имају и затворске казне које углавном нису издржавали јер имају подршку режима, онда се заправо види сва трагедија јер су испреплетани политика, организовани криминал и колонијални положај…”, додао је Бакић.
Професор Бакић је рекао и да није човек који би се бавио само практичном политиком, већ да је спреман активно да помогне, али не и да води промене.
„Можда ћу у неком тренутку из очаја кренути да водим али то је сад друго питање.“
Надовезујући се, Ломпар је истакао да одлучујућу одговорност сносе опозиционе партије којима недостаје кохерентније и јасније деловање у борби против режима.
„Ми се сад налазимо у једном вакууму и утолико смо у опасности да људи своје незадовољство изливају у различитим правцима, само не у оном правцу одакле то незадовољство треба да проистекне. Одлучујућу одговорност имају опозиционе странке као политички субјекти једног вишепартијског система, и сва ова позивања на екстремна решења револуционарног типа у суштини замагљују основни проблем, а то је да ми немамо политичку артикулацију која подразумева опозиционо деловање које укључује и ванпарламентарне методе борбе које нису нужно насилне или спорне саме по себи“, додаје Ломпар.
Јединствена платформа грађанског и националног
Професор Ломпар, који себе описује као либералног националисту, замерио је грађанској опцији искључивост, и понудио решење у виду заједничке платформе деловања.
„Ово је апсолутни популизам где се млати заставама, издаје се све до чега се дочепа, али и овај потпуни авангардизам који каже ‘ми смо у праву’ и нема везе што 60 или 70 одсто народа то неће. Створена је поларизација у којој се непрекидно крећемо. Сви медији су премрежени, иде се искључиво на персонализацију, значи ти си глуп, ти си ружан, ти си овакав, ти си онакав, иде се у апсолутно разобручено народњаштво најгорега типа, а у исто време се јача овај елитизам који каже ‘па ми то не можемо, ми ћемо кад странци одлуче да се промени’. Дакле, мора постојати једна платформа у којој би се грађанске и националне вредности нашле у извесном односу. Једноставно, грађански оријентисани људи морају узети у обзир чињеницу националног постојања ове државе, њене детерминације, дакле, већинског расположења људи и морају то заступати у оној мери у којој то заступају у Хрватској, у Румунији, у Мађарској… С друге стране, национално оријентисани не смеју бити глуви на кршење људских права, на читав низ унутрашњих садржаја који су битно одређени начином живота. То је лако рећи, а кад уђемо у праксу увек се закотрља неки проблем где разлике искоче, али према мом мишљењу то је једини пут да се открије симулакрум лажи овог режима, а то је да они нису ни национално, ни грађански оријентисани“, каже Ломпар.
Ми смо дошли у позицију да је комунистичка доктрина о томе да је сваки национализам опасан, а да је најопаснији српски национализам, у старту поништавала могућност српске националне артикулације. Не видим зашто је могуће имати хрватску националну артикулацију, а није могуће имати српску. Легитимно је да неко своје политичко одређење везује за грађанске вредности, али немој под грађанске вредности да подводимо вредности албанске, хрватске, муслиманске јер ти онда не заступаш грађанске вредности него заступаш друге вредности. Оног момента кад покажеш слух за аргументе који не издржавају универзалну проверу него одговарају партикуларизму друге врсте, ти си ушао у проблем“, истиче даље.
Професор Бакић, иако осведочени левичар, замерио је левици да није „успела да се артикулише као снага ван прве и друге Србије“, нагласивши да се обичан човек, био он радник или сељак, налази у обесправљеном положају, те да се цела држава затекла у једном средњекласном мехуру. Ломпар, с друге стране, сматра да се социјални проблеми могу решавати само када су на нивоу општег значаја где се индивидуе могу идентификовати.
„Кад ви кажете Јура, они у Врбасу то не осећају, кад у Зрењанину кажу ми немамо воду, овима у Ваљеву то није у видном пољу, њима је важно да ми продајемо гранате Украјини за 800 милиона… То је сегментаризација. Овај режим је много више осетљив на национално питање. Социјално организовање он усмерава у различитим правцима – даћемо пола плате, пензије… Пре свега се треба кретати ка некој грађанској или социјалној заједници, признање онога на чему режим почива, а режим почива на томе да је он заступник неких националних права које иначе издаје“, додаје Ломпар.
Двојица саговорника дотакла су се и положаја и наступа интелектуалаца у земљи, социјалног поробљавања земље, Косова, распродаје ресурса…
Извор: Радар
