Влада Србије сменила је директора ЕПС-а, о чему није ни обавештен по закону, па и етици, него је сазнао из медија. Толико о томе. Шта човек овде може да анализира и објашњава? Све је ненормално и наопако, толико да не постоји могућност да се направи ниједан изузетак
Цела Србија је у психози, десетине хиљада грађана на ногама, штете од поплава људи сами санирају како ко уме. Држава пред нашим очима пуца по шавовима, а председница Владе Србије се инати са побуњеним народом и ниподаштава опозиционе представнике у Скупштини Србије. Дефиниција распада једног друштва, уживо. Ово ће социолози да изучавају.
Осим непримереног понашања у Скупштини Србије, председница Владе признала је негде успут да су резултати привреде „јако лоши“ и то на седници Савета за БДП. Једва да се и знало да такав савет постоји, да се састајао од почетка године и водио записнике у којима све пише.
Записник са Савета за БДП бележи како је премијерка утврдила да састанци овог Савета „нису дали никакве резултате и да Влада неће постићи резултате који су постављени као таргети“. Како је одавно познато, састанци разних савета обично и не дају никакве резултате, па нисмо ни сад изненађени. Резултати настају углавном кад имате знање, имате план, желите добро својој држави и у том циљу радите.
Пошто ниједан од наведених услова није испуњен, такви су и резултати. Да набројимо укратко: у прва три месеца ове године БДП је порастао свега 0,7 одсто у односу на исти период прошле године. Дакле, мизерно. Нарочито је подбацила грађевинска индустрија, па за њом прерађивачка, а премијерка је врло забринута и шта ће бити са овогодишњим пољопривредним родом, због великих киша.
Посебно су апострофирани „непотребни застоји у грађевинарству и железници“. Шта је кључно допринело и оволиком привредном расту? Веровали или не – то је производња енергената. После великог пада прошле године, овогодишњи опоравак ЕПС-а и повратак из „мртвих“ се у статистици бележи као велики скок, па је то „погурало“ и овај мизерни привредни раст. Да није било потпуног колапса производње струје, који је почео у децембру 2021. године и наставио се током прошле године, не би било никаквог раста. Ни ових 0,7 одсто досад.
Као одговор на ову чињеницу, Влада Србије сменила је директора ЕПС-а, о чему није ни обавештен по закону, па и етици, него је сазнао из медија. Толико о томе. Шта човек овде може да анализира и објашњава? Све је ненормално и наопако, толико да не постоји могућност да се направи ниједан изузетак.
Цифре су углавном досадне, али овде је у питању наш живот, па препоручујем вашој пажњи свега неколико: приход буџета од наплате ПДВ-а у реалним износима, када се искључи инфлација која је у априлу достигла 16,2%, смањен је за више од 10%, из чега се јасно види пад стандарда становништва. Укратко, народ слабије купује јер нема пара. То показују и подаци о промету робе на мало, који је опао за преко шест процената. Продаја непрехрамбених производа, дакле свега што није најнужније, пала је још више, за преко осам одсто. Цене расту, плате не могу да их прате и ово је резултат.
Како ће се смањивати инфлација, то нам председница Владе не говори. Ова тема није привукла њену пажњу. Не говори нам ни шта ће земља да ради са привредним растом који ће по свој прилици бити свега 1,5 одсто, али ни то није сигурно због велике неизвесности и још веће политичке нестабилности.
Зашто је сад то битно? За привредни раст потребне су инвестиције, као и боље управљање јавним ресурсима. Ми смо претходних година имали стране инвестиције које смо углавном привлачили субвенцијама, јер нисмо ни досад могли да понудимо политичку стабилност и правну сигурност. Тек сада немамо политичку стабилност, Србија кува изнутра и питање је кад може да експлодира, а власт држи шибицу и игра се ватром.
И да ипак наставе да долазе страни инвеститори, чињеница је да они тешко могу да развију земљу. То им није ни намера ни циљ. Они су дошли да зараде, у сваком тренутку могу да оду и да повуку свој капитал. Зато паметне земље подстичу домаће инвеститоре. Они су ту, немају куд, стало им је да остану и да раде. Е таквих код нас скоро да и нема.
Зашто? Прво, домаћи инвеститори не могу да рачунају на повлашћени третман који имају странци. Друго, ако нису политички на правој страни, то им је велики ризик. Правне сигурности нема, ако нисте део политичке клике за вас нема ни посла ни заштите. Ако неко из клике баци око на ваш посао, помоћи вам нема. Зато нико не сме да улаже свој капитал или, још горе, да се задужује, кад буквално не зна шта ће сутра бити. Сви који су у приватном послу, а принуђени су да имају посла са државом а да притом нису део напредњачке клике, савршено знају о чему је овде реч. Па ви онда радите.
За последњих десет година створена је дословно нова напредњачка класа од људи који ни сањали нису да ће доћи њихово време. На пословима са државом успели су да згрну десетине и стотине милиона, па онда тим парама покушавају да купе целу Србију, имају оправдани осећај да им нико ништа не може и не знају кад је доста. Они сада овај поредак ствари већ сматрају нормалним. Уживели су се и помислили да Србија само њима припада.
Отуда оволики бес који изазивају протести. Ко су сад ти који протестују, ходају, буне се и шта они уопште хоће? Лепим речима им није могуће објаснити да људи хоће назад свој живот и своју државу. Ништа више, али ни мање.
Биљана Степановић
Извор: Нова Економија
