Pesnik, pozorišni i televizijski autor za decu Ljubivoje Ršumović za Tanjug ističe da u današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona deci
Ršumović je povodom situacije koja je početkom maja zatekla celu Srbiju u vezi sa masovnim ubistvima u Beogradu i okolini Mladenovca, rekao da stihovi „Ako naučimo decu da rade, da se igraju, da se vole, biće dobri u svakom smislu kao ljudi“, predstavljaju model po kome se “u ozbiljnim sredinama i državama formira lik naroda“.
„Ta deca, ti mladi ljudi su naši budući doktori, inženjeri, ministri, predsednici vlade. Vaspitanje i prosvetni segment delovanja je veoma važan za formiranje profila celog naroda. Kako će ljudi izgledati, da li će biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detinjstvu. Najčešće ti naši vlastodršci to ne razumeju, utoliko što od njih zavisi na koji način ćemo decu načiniti mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno“, naglasio je Ršumović.
Ršumović kaže da je Vladeta Jerotić čak tvrdio da se ličnost čoveka formira do treće godine.
“To je ta istina. Dok se čovek formira u tom mladom biću, on je u zagrljaju porodice i majke. Država to mora da ima u vidu, i pomoći porodici i predškolskom vaspitanju. Naravno, ličnost se formira negde do punoletstva, na šta mora da se obraća pažnja“, ocenio je popularni pesnik za decu.
Naglašava da se pravi „peglanje celog sveta da budu jednomišljenici“.
„Pesnici se trude da nešto urade od Zmaja Jove, naovamo…Preko Duška Radovića, do Dobrice Erića, ili Milovana Danojlića, do nas koji pokušavamo da nešto da popravimo, poboljšamo način, odnos prema našoj deci“, primetio je.
On smatra da bi društvo trebalo da nešto učini povodom toga da učitelji i nastavnici u školi dobiju status službenog lica.
Ističe da taj status imaju vatrogasci i policija, i da bi prosvetni radnici morali „da budu uvažavani od javnosti, novinara, nas pesnika i dece, ali i od sebe samih“.
„Moraju da budu svesni da je budućnost Srbije u njihovim rukama“ rekao je Ršumović.
On kaže da je često sa mladim ljudima i da se oni se prepoznaju u pesnicima.
“Važno je da u ličnom kontaktu delujemo na njih. Svi oni su dobronamerni, nova poetika nastavlja misao nekih filozofa iz prošlosti, kao što je Džon Lok – „dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati“.
“On je autor, a ja sam to samo urimovao da roditelji, vaspitači to imaju uvek na umu“, objasnio je Ršumović.
Produktivni autor je tokom života napisao preko 90 knjiga, uglavnom za decu.
Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, a sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju „Fondacija Ršum“.
„Moramo decu posmatrati, ali da nijednog trenutka im ne uskratimo tu slobodu. Čuvena Marija Montesori je preporučila, na nama je da bebu rodimo, da proizvedemo, a beba će sama da napravi čoveka. Sloboda je zdrava, a zapravo ona i ne postoji, već postoji samo – borba za slobodu. Kroz tu borbu mlad čovek treba da prođe i stekne jedno iskustvo koje će upotrebljavati u celom svom životu, da uvek bude na dobroj strani, da bude kreativan“, kaže Ršumović.
On kaže da tamo gde se u vaspitanju pretera sa decom u slobodi, dolazimo do situacije da klinci misle da mogu da urade bilo šta, bez neke prave kazne.
“Ta vrednosna granica dokle se sme ići, a odakle se sme biti tolerantan, kao da ne postoji. Kada se tolerancija potroši, treba da postoji neki kazneni sistem“, analizirao je pesnik.
Ršumović kaže da su nekada učenici itetako poštovali svoje nastavnike i da se, kako kaže, podrazmevalo da đaci ustanu kada nastavnici uđu u učionicu i znao se red.
„Neki to pogrešno nazvali ‘recidiv prošlosti’. Uopšte se ne slažem sa takvom ocenom“, kazao je Ršumović.
Prema njegovom stavu, to je nešto do čega se došlo iskustveno, od Svetog Save do danas, do Duška Radovića, koji je govorio „pustite decu“, ali nije mislio da budu bez kontrole, jer ta kontrola mora biti razumevanje između odraslih i dece, tolerancija, “treba da budemo mudri, i da danas pripitomimo decu”.
Pisac je istakao da je potrebno da odrasli budu na strani dece i da steknu poverenje u njih.
Kako kaže, „da i oni shvate da smo u suštini na njihovoj strani“.
„Ja sam bio vaspitavan od malih nogu na sledeći način: Roditelji moraju biti prva ikona deci. Druga ikona da im bude učitelj u školi. Treća ikona poslodavac u nekom preduzeću. Na kraju četvrta ikona, ona prava, a to je onaj odozgo, u koga naš Novak Đoković pokaže prstom. On treba da bude korektiv u tom vaspitnom lancu“, naglasio je.
Smatra se da je Ršum stvorio novi žanr za decu, što dokazuju knjige „Zagonetne priče“ autora Uroša Petrovića, ili „Sms priče“ Igora Kolarova, prerano preminulog autora, poznatog i po ekranizovanom romanu „Agi i Ema“ (2011).
„Nažalost, Kolarov je pokojni, što je velika šteta jer bismo danas imali zaista genijalnog čoveka i vaspitača. Mi svi gledamo da sve to radimo da bude prirodno, što prirodnije. Ekologija bi morala da bude sastavni deo svakog predmeta u školi, jer je ona opšta kosmička stvar o kojoj ljudi moraju da povedu računa, svi stanovnici ove planete. Priroda nam se sveti, što vidimo svakog dana”, ocenio je pesnik, dramski pisac, TV scenarista mnogih emisija.
„Mi smo danas u potpunosti napustili prirodu i kao da mislimo da smo jači i pametniji od nje, to je nevolja, a inače da nije tako, mi ne bismo tako besomučno ponašali. Recimo, bukva, potpuno je istrebljena iz Šumadije, hrast takođe. U vreme Miloša Obrenovića, on je hranio svinje hrastovim žirom, u Šumadiji, a bio je poznat kao gazda domaćin, koji je izvozio svinjsko meso u celu Evropu. To je nekako bilo normalno i iskustveno dobro”, rekao je Ršum.
On je upitao “da li smo danas dali deci previše prava“, a nismo ih naučili obavezama, te je ocenio „da najmlađi ne bi trebalo da se pokriju ušima, već da je to problem roditelja, koji možda imaju rupu u mentalitetu ako nisu naučili dete obavezama“.
„Naravno, trebalo je napraviti bukvar dečijih obaveza, onda bi to bilo prebacivanje odgovornosti čak i na pesnika, ali odgovornost koju mora da ima pre svega – roditelj. Kada sam rekao da sam bio vaspitan ličnim primerom svojih roditelja, to je apsolutno sigurno. Ja i dan danas svog dedu, oca Mihajla ili majku Milesu citiram. To što su mom bratu Milivoju i meni govorili, činili i radili je Biblija našeg opstanka“, naglasio je najtraženiji pesnik kod nas.
Pisac se prisetio da mu je otac govorio da „nije nesreća kada se sukobe pravda i nepravda, to se lako reši, već kada se suoče dve pravde“.
„Bio sam direktor pozorišta Boško Buha držeći se tog stava. Ako su dve pravde u sukobu, onda moram uložiti znatno veći napor da rešim taj problem, nego kada je pravda i nepravda. Bićeš naravno na strani pravde, ako si pošten i čestit, ili ćeš biti na strani nepravde, ako to tebi tako odgovara iz nekog interesa“, rekao je.
Pisac za decu priznaje da u ovoj situaciji danas ne bi mogao sebe da zamisli da se nađe u ulozi ministra prosvete u Srbiji.
Kaže da se se sistem školstva promenio, i da su danas deca okrenuta ka mnogim tehnološkim izumima, kompjuterima, smart telefonima, ali i „privatovizijama“, kako pesnik zove sve razne privatne televizije.
„Deca su i danas radoznala, pametna, kao što su nekad bila. Mada ta radoznalost potone u odluci neke majke da joj ćerka bude balerina ili glumica. Trebalo bi mlade ljude danas da pokušamo da pripitomimo, ali da im damo malo više slobode nego što imaju u porodici“, primetio je Ršumović.
On se prisetio jednog poučnog događaja iz svog detinjstva.
„Tata Mihajlo je bratu i meni napravio kose, ono kosište, i počeo nas je učiti da kosimo, što niko u selu do tada nije radio tako rano, a imali smo 11 i 12 godina“ kaže Ršumović.
Izvor: Tanjug
