Najpre je format bio 16 plus 1. Zatim se uključila Grčka za 17 plus 1. Sada se razdružila Litvanija – opet je 16 plus 1. Moguća su i nova odustajanja od strateške saradnje sa Kinom.
Neposredni uzrok, nakon svih pridruživanja antikineskim stavovima po raznim temama, od Honkonga do Sinkjanga, bilo je otvaranje „Tajvanskog predstavništva u Litvaniji“, prvom u EU sa pridevom „tajvansko“. Pre 18 godina u Bratislavi ustanovljeno je „Tajpejsko predstavništvo u Slovačkoj“.
Tajvan ili Tajpej – nije svejedno! Poslednji put „tajvansko predstavništvo“ otvoreno je prošle godine u Hargejsi, glavnom gradu nepriznate „Republike Somalilend“, samoproglašene na teritoriji Somalije.
Najozbiljnija posledica zahlađenja odnosa Viljnusa i Pekinga, što uključuje i opoziv ambasadora, jeste istupanje iz multilateralne platforme koja je služila za institucionalizaciju saradnje između Kine i država centralnoistočne Evrope.
Ovim potezom pokazuje se kako je kineski projekat ranjiv, a proces koji su osmislili reverzibilan. Pekingu je, posmatrano iz ugla javne diplomatije, najviše pomagalo kontinualno „sejanje“ optimizma zbog ocene kako saradnja sa Kinom donosi obostranu korist. Ipak, i to se ponajmanje osećalo u tri baltičke republike.
Posledice poteza Viljnusa
Opterećene relacijom ka Rusiji, što je često i jedini indikator sagledavanja celokupnih međunarodnih odnosa, ove zemlje merile su i svoje korake gradeći vezu ka Pekingu. Jednostavno, ako se Kina preterano približava Moskvi, ako to partnerstvo dobija i neku spoljnopolitičku i bezbednosnu dimenziju, onda se treba distancirati i od Kine.
Tokom vremena, želja za političkim udaljavanjem od Moskve, što je zbog geografskog determinizma i dubokih i kompleksnih istorijskih veza često teško izvesti, pretvorila se u žestoku antirusku histeriju. Na ovakav rasplet uticale su i SAD – što samostalno, što koristeći NATO i usmeravajući EU – raspirujući mržnju protiv svega ruskog od Viljnusa, preko Rige do Talina. Tako se došlo u današnju situaciju. I do kurcšlusa u litvansko-kineskoj komunikaciji.
Na prvi pogled, ekonomski, šteta za Litvaniju neće biti nenadoknadiva. Kineske investicije su sredinom 2020. godine iznosile „skromnih“ 200 miliona dolara, uvoz iz Kine koji se kretao blizu milijardu i po dolara uglavnom se može nadomestiti, kao što se i smanjivanje izvoza do sada u okvirima od oko 400 miliona dolara može istrpeti.
Bez obzira na kratkoročne efekte koji će se brzo osetiti u sektoru poljoprivrede. Ukupan litvanski izvoz je, inače, 30 milijardi. I u slučaju Litvanije pokazuje se da nekada ekonomski odnosi idu drumom, a politički šumom. Jer, ključni spoljnotrgovinski partner je Rusija, u koju privrednici izvoze nešto preko četiri milijarde, a uvoze nekoliko stotina miliona manje.
Međutim, u političkom pogledu, Viljnus se može sada suočiti sa još ozbiljnijim posledicama. Naravno, EU je čvrsto stala iza svoje članice, upozoravajući kako će ova dešavanja ostaviti traga i na ukupne odnose između Brisela i Pekinga.
Isto tako, Litvanija računa i na podršku SAD i NATO, koju je već dobila. Stav da iza odluke Litvanije stoji Vašington u Pekingu je opšte mesto. Hu Siđin navodi kako je još 2002. godine tokom govora u Viljnusu Džordž Buš rekao:
„Svako ko izabere Litvaniju za neprijatelja, izabrao je za neprijatelja i SAD.“ Intervjuišući nedavno litvanskog profesora međunarodnih odnosa, Siđin je postavio i pitanje koliko veruju Bušovoj poruci. Posle kraćeg razmišljanja, usledio je odgovor:
„Mi nemamo drugi izbor osim da u to verujemo.“ Igranje na jednu, „američku kartu“ uz prednjačenje u antiruskim akcijama sada dobija i novu, logičnu ekstenziju oličenu u antikineskom delovanju.
Oštra poruka Pekinga
Ali, sa druge strane, i iz Pekinga stiže oštra, čak i pomalo iznenađujuća poruka. Istina, preko jednog redakcijskog uvodnika, no to ne umanjuje njenu „težinu“, pošto se radi o glasilu koje uredno prenosi „razmišljanja“ iz struktura Komunističke partije:
„Kina mora preduzeti snažne protivmere protiv Litvanije. Osim toga, Kina bi trebalo da se pridruži Rusiji i Belorusiji, dvema zemljama koje se graniče sa Litvanijom, i da je kazne… Kinesko-rusko strateško partnerstvo trebalo bi da se pokaže kroz odvraćanje američkih saveznika, sprečavanje da učine sve što žele protiv Kine i Rusije uz američku podršku. Kina i Rusija treba da iskoriste odgovarajuće prilike da napadnu zemlju koja je izgubila razum. Ovo bi trebalo da bude novi sadržaj i smernica za stratešku saradnju Kine i Rusije. Litvanija, jedna od zemalja koja je otišla najdalje u istovremenom provociranju Kine i Rusije, trebalo bi da bude jedna od onih država koje moraju da nauče lekciju.“
Odnos Kine i EU menja se od kooperativnog ka konfliktnom, u Pekingu sumnjaju kako je litvanska odluka samo „probni balon“ i oko toga su, po svoj prilici, u pravu.
Na srednji rok, pošto se Brisel ne može otrgnuti od američke kontrole, sasvim je realno da i EU kao savez počne sa donošenjem sve drastičnijih antikineskih mera. Bez saradnje sa Rusijom, ili još tačnije savezima na postsovjetskom prostoru koje predvodi Rusija, Peking će daleko teže braniti sopstvene akvizicije u centralnoistočnoj Evropi.
Litvanija jeste ukazala na ranjivost kineskog projekta 16 plus 1, ali je isto tako i signalizovala Pekingu da se od budućih nepovoljnih scenarija može odbraniti samo u čvrstom savezništvu sa Moskvom.
Kina se, vođena i tim saznanjem, „pridružila“ Rusiji u BiH, saopštavajući da „antizapadna horizontala“ dobija sasvim nove elemente.
Širi li se ta saradnja i na ceo Baltik? I posle Baltika – širi li se ka istočnoj Evropi? Odgovor i dalje nije jasan i jednoznačan. U perspektivi, može se ispostaviti da su Litvanci i njihovi nalogodavci terali lisicu, a isterali vuka. Umesto manje kineskog uticaja, šanse su velike, dobiće udruženi kinesko-ruski odgovor.
Dušan Proroković
Izvor: Novi Standard
