То је извјесно проф Миодраг Лекић. Посланик на листи Демократа. Предложен од стране СНП (дио коалиције са УРА-ом). Прихватљив Микију и Јакову и њиховом интелектуалном и грађанском хабитусу. Прихватљивији мањинама, од свих ових других који се помињу. Лекић и по животној доби и по политичком искуству одговора опису онога што о предсједничкој функцији каже Устав ЦГ

Не треба нам Мандић који ће се чудити, и љутити на формалну непринципијелност оних, многих, који га неће подржати у другом кругу. Мандић који ће запјевати омиљену му кукњаву о томе како ”нико Србе не воли”. И све то да буде декор хорор – филма црногорске политике: побједе ДПС кандидата у другом кругу. Да, да… неизлазност већине, хомогенизовање ”комитске” мањине против Вучићевог кандидата Мандића. Не питајте два пута!
Не требају нам Вукшић, нити још који политички анонимус који ће вјежбати своју непоновљивост на расипање ”два по два” процента подршке оних црногорских грађана који су анти-ДПС расположени.
Не треба нам ни Милојко Спајић као будући премијер Црне Горе, ни Јаков Милатовић као сјутрашњи подгорички градоначелник – у трци за сасвим трећу функцију, црногорског предсједника. А све то, да би показали појединачну снагу Европе Сад у односу на конкуренте. За то нека чекају примјереније такмичење, парламентарне изборе. Око једног, треба јединство. А око вишестраначја – дисперзија понуде. Млади момци из ”Европе САД” иритирају на надметање, а не на окупљање и мир. Ако они изађу са својим, самосталним кандидатом, у лику неког од ове двојице, изаћи ће бар још 5 – 6 Даниловића, Шћекића, Бечића… Ах, какав циркус, идеалан за Ђукановића. Он не може преко 50% у првом кругу, а ма не могу ни остали, ако изађу у толиком броју.

Једино што ситуацију може стабилизовати у правцу јасног исхода предсједничких избора…. Понављам, предсједничких, а не парламентарних… јесте уједињење око једног кандидата већине, наспрам једног кандидата мањине…
Нека Андрије Војводе који је Цетиње описао као ”небитну варош близу Подгорице” у својим сновима о другом кругу. Сигурно да би више шанси имао као кандидат за градоначелника Колашина, или као министар дијаспоре у некој од Брнабићкиних влада… Треба нам политичар са визијом која окупља грађане.
То је извјесно проф Миодраг Лекић. Посланик на листи Демократа. Предложен од стране СНП (дио коалиције са УРА-ом). Прихватљив Микију и Јакову и њиховом интелектуалном и грађанском хабитусу. Прихватљивији мањинама, од свих ових других који се помињу. Лекић и по животној доби и по политичком искуству одговора опису онога што о предсједничкој функцији каже Устав ЦГ.
Неко ће рећи да је Лекић потрошен и претходним неуспјелим акцијама? Потрошенији од Ђукановића? Ма дајте, молим вас…
Милија Тодоровић
