Поред централне поруке у првом ставу Резолуције о осуди агресије Русије којом се угрожава територијални интегритет Украјне, формулацији чијој сам комплетираности и оштрини дао допринос на Одбору за међународне односе, иста Резолуција је даљим финализовањем садржине остала под сјенкама недовољне државне озбиљности. То се доста лако може уочити одбијањем да се у Резолуцију угради и овај став:
“Осуђујући све војне агресије које угрожавају територијални интегритет суверених држава и које су ван легалности међународног права, а имајући у виду крупне последице руске инвазије и ратног конфликта у Украјини на геополитичком, хуманитарном и економском плану, Скупштина Црне Горе позива све инволвиране стране у конфликту, посебно ОНУ, ОЕБС, НАТО као и њихове државе чланице, да подстакну дипломатске иницијативе којима би се зауставила ратна дејства и постигло праведно и одрживо мировно рјешење”.
1 . Могуће полтронство:
Одбијањем почетне премисе, неспорне у својој истинитости, која даје снагу принципијелности озбиљне државе, све саопштено у адекватној дипломатској форми – већина посланика је показала и елеменете полтронства, Или мотив незамјерања некоме, можда политички страх од некога. Или нешто треће, слично.
Све непотребно, посебно пред аргументима неспорних чињеница. Узгред, и не небитно – прихватањем предложеног става, постојала је реална могућност да се у Скупштини постигне консензус око Резолуције, што би била наша побједа на међународном и још више на унутрашњем плану
2. Могуће хушкање:
Одбијањем предложеног става о апелу Црногорске скупштине да се покрену и дипломатске иницијативе инволвираних међународних актера и страна у ратном конфликту би могло значити да овим већина у Црногорској скупштини даје приоритет наставку ратног сукоба, даљим патњама украјнског народа, тиме трагично удаљавање од тражења дипломатске и мировне солуције конфликта.
Тиме су већински посланици ризиковали утисак да су хушкачки за наставак рата, против дипломатских иницијатива. И то баш у дану када је дошло до дипломатског разговора између Блинкена- америчког државног секетара и Лаврова- руског министра иностраних послова.
3. Одбијање предлога:
Коначно, и сада можда небитно при већ наведеним аргументима, одбијен је и предлог допуне Резолуције да Скупштина захтијева да Влада Црне Горе дјелује поштовањем норми међународног права и црногорских интереса уз савезничке договоре у којима равноправно учествује, и да о томе обавјештава црногорски парламент и домаћу јавност. Тешко је наћи израз и разлоге за одбијање овог става осим могуће претпоставке да су компоненте скупштинске већине које су гласале Резолуцију задовољне радом Владе. Послебно задовољне њеним ратним карактером јер Влада упућује војну помоћ Украјини у наоружању без знања и одобрења Скупштине, што је класификовано као државна тајна.
Дакле, посланици задовољни озбиљношћу државе да се у ратној влади министар одбране и премијер међусобно називају “ издајником” и “ екстемистом”, што уопште није тајна. И да Скупштина, умјесто наџора и потребе владиног извјештавања, не треба да их узнемирава у свему томе.
Наравно да нисам гласао скупштинску Резолуцији у којој нема принципијелног става о осуди свих агресија које су ван легалитета међународног система и права. У којој нема, заслугом ад хоц створене парламентарне већине, одредбе о апелу за дипломатско рјешавање ратног конфликта у Украјини. И наравно, да ћу наставити оно што чиним доследно од почетка рата – да јасно осудим инвазију Русије на Украјину и њен територијални интегритет. Да сагледавам и осудим друге узроке овог рата као и њихове актере. Да се залажем за дипломатске иницијативе које би водиле мировном рјешењу и крају огромних патњи украјинског народа. Коначно, да се залажем, у својим скромним могућностима, да Црна Гора поводом украјинске кризе дјелује на јавно одговоран начин примјерен озбиљним државама.
Миодраг Лекић
Извор: Дан
