Kритике које су неутемељене више него оштре због звања др богословских наука Николе Маројевића, а не због знања које су услиједиле након Одлуке Владе да га именује за члана УО Универзитета Црне Горе треба да забрину свакога коме су људска права изнад дневне политике.
Одлука кабинета Премијера Kривокапића наишла је на „нож“ због тога што је уважени др наука Никола Маројевић свештеник СПЦ, а не из разлога што он том изазовном задатку не може одговорити.
Ова чињеница коју нико и не покушава са сакрије у старту наводи на закључак да се ради о кршењу основних људских права и слобода, јер се некоме жели оспорити његова афирмација у друштвеној заједници због статуса, вјерске или националне припадности, а не научних референци.
Чињеница да неко припада одређеном вјерској организацији, синдикалном покрету, има философско увјерење или другачију од доминантне боју коже у демократским друштвима, не само да би била препрека, већ разлог за у науци познату афирмативну акцију под условом да испуњава тај о коме је ријеч Законом прописане услове.
У Црној Гори у којој смо почели да освајамо демократске вриједности и слиједимо правну тековину ЕУ оваква питања не би смјела доћи на дневни ред озбиљних политичких субјеката нити у фокус одговорних медија. Онима који се овим питањима баве указујем да су свјесно или не, прећуткивали бројна кадровска решења која су у много већој мери могла угрозити како би они то рекли секуларни карактер државе.
Затварали су очи и пред чињеницом да је до скоро владајућа партија, а данас најдоминантнија у опозицији коју предводи Предсједник државе у свој страначки програм уносила потребу и обавезу обнове, боље речено успостављања једне Цркве, па макар она била и Црногорска.
У реаговањима која су услиједила нема дилеме да су она заснована на националној и вјерској припадности, а не стручним и научним референцама. Због тога као човјек који је имао најдоминантнију подршку међу кандидатима за Заштитника људских права и слобода, а што је Предсједник Црне Горе занемарио позивам онога који је био његов избор да реагује на ове појаве и својим ставом допринесе да национална и вјерска припадност или било које одређење не буде препрека, већ подстицај да различитости којима је Црна Гора срећом богата дођу до изражаја и у оваквим случајевима.
Поруке да национална припадност неког унапријед искључује из политичких или било којих других процеса, не само да не доприносе грађанској Црној Гори, већ из темеља руше њено Уставно одређење.
Kао човјек који сам национално препознатљив, али и грађански јасно профилисан позивам Омбудсмана да у периоду пред нама актерима на јавној сцени организује семинаре на тему Национализам и шовинизам. Ово ће помоћи да једни друге боље разумијемо, подржимо, али и не оспоравамо.
Раденко Лацмановић
Извор: Фејсбук
