Зашто да дозволимо да нам сљедбеници два разбојника Туђмана и Месића дијеле моралне лекције у погледу поштовања ратног и мирнодопског закона?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Школски брод „Јадран“ је узбуркао Јадранско море, јер се показао као повод да Влада Хрватске још једном наступи према Црној Гори васпитачки и уцјењивачки. Осим министра у тој Влади који држи поглед на Црну Гору са моралне висине, промотер те и такве политичке бахатости је ј предсједник ХГИ Адријан Вуксановић.
Очигледан је анти-српски наратив и једна неуравнотеженост у односу на ратне злочине у сплитској Лори и на много мање и блаже злочине који су се десили у логору Морињ. Питам се кад ће неко са ове наше, црногорске стране, рећи да није нико вршио агресију на независну државу Хрватску, него је, мимо важећих закона СФРЈ дошло до насилног растурања те државе. И да присуство ЈНА на територији ондашње СР Хрватске ни под каквим условима не може бити окарактерисана као агресија. А да не говоримо о томе коме и у каквом критеријуму може припасти брод који се и тренутку раздруживања нашао на црногорској страни?
Дакле, зашто плоча у Морињу, а не макар иста и у Сплиту? А не може бити иста с обзиром на много већа непочинства учињена у Сплиту према ратним заробљеницима.
Зашто наш брод њима?
Зашто да дозволимо да нам сљедбеници два разбојника Туђмана и Месића дијеле моралне лекције у погледу поштовања ратног и мирнодопског закона?
До читања у наредном броју?
