Пише: Слађана Вукашиновић
Лери Финк, милијардер који управља са преко девет трилиона долара, постао је нови шеф Светског економског форума. Ова промена на врху најутицајније глобалне организације уследила је након оставке оснивача Клауса Шваба, а после озбиљних оптужби за злоупотребу средстава.
Кратким саопштењем, Светски економски форум (СЕФ) објавио је, заправо, вест која означава крај једне епохе. Лери Финк, извршни директор „Блекрока“ – највеће светске компаније за управљање имовином – именован је за копредседника организације која већ више од пола века сваке године окупља најмоћније људе планете у алпском градићу Давосу. Уз њега, привремено руковођење СЕФ-ом дели Андре Хофман, потпредседник швајцарске фармацеутске компаније „Роше“. Али свима који су се овом ситуацијом бавили јасно је да кључ моћи, у овој ситуацији, припада 72-годишњем Финку, човеку који управља капиталом вредним већим од БДП-а Немачке и Јапана заједно.
“Свет је фрагментисанији и сложенији него икад, али потреба за платформом која окупља бизнис, владу и цивилно друштво никад није била већа”, рекао је Финк у свом првом обраћању након именовања. Иза уобичајених фраза крије се суштинска промена у томе ко и како управља светском економијом.
Човек од девет трилиона
Да би се разумело шта Финков долазак на чело СЕФ-а значи, потребно је разумети шта је „Блекрок“. Компанија коју је Финк оснивао 1988. године данас управља имовином већом од привреде било које земље осим Америке и Кине. Кроз своје фондове, „Блекрок“ је велики акционар у практично свакој значајној корпорацији на планети – од „Епла“ и „Мајкрософта“ до „Ексон мобајла“ и „Голдман Сакса“.
Финк је последњу деценију провео градећи репутацију глобалног арбитра капитализма. Његова годишња “Дир ЦЕО” писма постала су обавезна лектира за руководиоце највећих компанија света. У њима Финк сваке године проповеда ново јеванђеље – да компаније морају служити не само акционарима, већ свим заинтересованим странама, укључујући запослене, потрошаче и друштво у целини.
Овај приступ, познат као ЕСГ (Environmental, Social, Governance) инвестирање, учинио је Финка метом за критиковање и нападе, како конзервативаца тако и левичара. Републиканци су га нападали као апостола “воук капитализма” (капитализам који се води и друштвеним циљевима, а не само профитом), док су левичари оптуживали „Блекрок“ да се лажно представља као еколошки одговорна компанија, а да се у ствари ради о козметичком чишћењу имиџа без суштинских промена.
Притисак је постао толико интензиван да је Финк прошле године јавно одустао од терминологије која га је прославила. “Стидим се што сам део ове конверзације”, признао је на једном скупу. “Нећу више користити термин ЕСГ, јер су је злоупотребили и крајња левица и крајња десница.”
Та капитулација пред политичким притиском можда најбоље одсликава човека који сада треба да води Светски економски форум кроз његову највећу кризу. Неколико америчких држава, предвођених Тексасом и Флоридом, већ је повукло милијарде долара из „Блекрок“ фондова због Финкове ЕСГ политике. Флорида је сама повукла две милијарде долара, објашњавајући да неће финансирати „`Блекроков` пројекат друштвеног инжењеринга“.
Дејан Јововић: Давос 2024. или мало економије, много политике
Узбуњивачи и докази
Криза СЕФ-а почела је у тишини швајцарских канцеларија у априлу ове године, када је анонимно писмо стигло до управног одбора организације. Писмо, које је касније процурило до „Вол стрит џурнала“, садржало је експлозивне оптужбе против Клауса Шваба, човека који је основао СЕФ и водио га пуне 54 године.
Оптужбе су биле детаљне и поражавајуће. Шваб је, тврде узбуњивачи, тражио од младих запослених да подижу хиљаде долара за њега са банкомата. Користио је фондове организације за плаћање приватних масажа у хотелским собама. Његова супруга Хилде организовала је лажне пословне састанке како би оправдала луксузна путовања на рачун СЕФ-а.
Прелиминарна истрага, коју је спровела швајцарска адвокатска фирма „Хомбургер“, открила је још драматичније детаље. Брачни пар Шваб наводно је наплатио организацији више од 1,1 милион долара спорних трошкова, укључујући 63.000 долара за путовања у Венецију, Мајами, Мароко и на Сејшеле. Новац СЕФ-а су, наводно, користили и за реновирање луксузне „Виле Мунди“ на Женевском језеру, коју су затим користили за приватне сврхе.
Али уз све ове могуће злоупотребе средстава СЕФ-а, најозбиљнија оптужба тиче се манипулације истраживањима. Шваб је, према наводима истражитеља, директно наредио особљу СЕФ-а да снизи рангирање Велике Британије у престижном “Global Competitiveness Repport-у” након Брегзита. “Не сме се видети никакав напредак Велике Британије, јер би то могле да искористе присталице изласка из ЕУ“, рекао је, како пише у оптужби, Шваб својим сарадницима.
Пад краља Давоса
Двадесет првог априла, на Ускршњи понедељак, Шваб је обавестио управни одбор о својој “неопозивој оставци”. “Како улазим у своју 88. годину, одлучио сам да се повучем са позиције председника и као члан управног одбора, са тренутним дејством”, гласила је кратка изјава човека који је више од пола века био некрунисани краљ Давоса.
За Шваба, одлазак представља драматичан завршетак каријере коју је почео 1971. године оснивањем “Европског менаџмент форума” – скромног скупа привредника који је временом прерастао у најексклузивнији догађај на планети. Под његовим руковођењем, Давос је постао синоним за глобализацију, место где се светске одлуке доносе у кулисама између ски-стаза и гламурозних сала препуних шампањца.
Шваб је до краја неговао имиџ визионара који је први препознао долазак четврте индустријске револуције. Његови говори о “капитализму за све заинтересоване стране” и “потреби за великим ресетом” учинили су да га бројни теоретичари завере прогласе архитектом новог светског поретка који прави “дубока држава”. Истина је била прозаичнија. Према сведочењу бивших запослених, Шваб је градио “феудални систем” у којем је његова породица третирана као краљевска династија. Његов син Оливије водио је технолошки сектор СЕФ-а, ћерка Никол била је директорка фондације, а супруга Хилде председавала је церемонијама доделе награда.
Вест о Швабовој оставци изазвала је еуфоричне реакције међу конзервативцима у Америци. Алекс Јонс, контроверзни водитељ, огласио се на друштвеним мрежама речима: “Глобалистички папа Фрања је мртав, а Клаус Шваб је побегао из СЕФ-а!” Илон Маск, који је годинама критиково СЕФ, раније је написао да је “прави проблем то што Клаус жели да буде цар Земље. Сигурно се спрема за ту улогу!”
Петнаестог августа, након четири месеца истраге, СЕФ је објавио коначне резултате. “Након темељног прегледа свих чињеница, управни одбор је закључио да нема доказа о материјалном прекршају од стране Клауса Шваба”, гласило је саопштење.
Истражитељи су признали постојање неких “мањих неправилности”, али су их окарактерисали као последицу “нејасних линија између личних доприноса и операција Форума” које “одражавају дубоку посвећеност пре него намеру прекршаја”. За Шваба, ово је била, дефинитивно, Пирова победа. Иако је формално очишћен оптужби, његов одлазак је био неопозив. Заједно са њим, СЕФ напушта и већина чланова његове породице – син Оливије, ћерка Никол и супруга Хилде.
Нова ера прагматизма
Именовање Лерија Финка на место новог шефа СЕФ означава, слажу се бројни светски аналитичари, више од обичне промене руководства. Оно сигнализира фундаменталну промену у приступу СЕФ-а глобалним питањима. Док је Швабова ера била обележена великим визијама и идеолошким позиционирањем, Финкова обећава прагматизам фокусиран на економске резултате.
Та промена већ је видљива у програмима Давос скупова. Фраза “ЕСГ” се појавила два пута у програму 2022. године, једном 2023. и ниједном 2024. “Диверзитет” се појавио пет пута 2022, четири пута 2023. и само једном прошле године. Ову статистику је забележио Семафор, амерички медиј који прати глобалну политику. Семафор констатује и да су лидери СЕФ-а, “све више забринути због критика са деснице”, почели да померају организацију “даље од друштвено одговорног капитализма, политичког ангажмана и корпоративног фокуса на климатске промене”.
Чак су и богати донатори из земаља Персијског залива, чији петродолари финансирају значајан део активности СЕФ-а, почели да исказују незадовољство због све чешћих критика индустрије фосилних горива. Према наводима објављеним у Семафору, они су челницима СЕФ-а поручили да “могу ово да раде негде другде”, односно исказали јасну претњу да ће свој новац усмерити у алтернативе Давосу.
Будућност Давоса
Питање које сада мучи глобалну елиту јесте шта Финково руковођење значи за будућност Давоса. Човек који је градио империју управљајући туђим новцем сада се суочава са задатком управљања институцијом чији капитал су углед и утицај. Неки аналитичари виде у томе природан развој. Према званичном саопштењу организације, СЕФ се трансформише “из платформе која окупља учеснике у водећу глобалну институцију за јавно-приватну сарадњу”. То значи мање грандиозних визија, а више практичног решавања конкретних проблема.
Други упозоравају да Финк носи сопствену политику као наслеђе и терет. Као ЦЕО „Блекрока“, он је истовремено највећи светски инвеститор у фосилна горива и главни заговорник транзиције ка зеленим технологијама. Та привидна хипокризија већ је изазвала критике са обе стране политичког спектра. Оно што је сигурно јесте да је ера Клауса Шваба – ера великих начела и грандиозних пројеката преобликовања света – дефинитивно завршена. Уместо филозофа-краља који проповеда из алпских висова, Давос сада води практичан банкар чији је једини циљ био стварање профита.
За глобалну елиту, то можда представља повратак здравом разуму. За оне који су веровали да СЕФ може бити инструмент позитивних промена, Финков долазак означава крај једне наде и почетак новог реализма. Давос остаје оно што је увек био – ексклузивни клуб богатих људи који деле мишљења о томе како би свет требало да функционише, само сада без великих претензија да мења свет.
Извор: НИН
