Никада живот не осјећамо тако интензивно као крајем августа. Када спласну љетна еуфорија и привидна безбрижност. У тим посљедњим августовским данима има неке стишаности као на мору пред буру. Приморски градови опусте напречац као провинцијски домови културе након концерта лоше рок групе. У ваздуху лебди нека опорост, сазнање да сада треба запети озбиљно и изнова, да више нема одгађања. Крај августа је као отрежњење послије пијанства.
То је онај пријатељ који вас протресе за рамена и каже: „Пробуди се, вријеме је“… У то доба године понајвише постајемо свјесни своје пролазности и протицања времена. Једне од најважнијих истина које треба да освијестимо у животу.
Зато када год пожелимо да неки дани или мјесеци прођу брзо јер су испуњени муком или бригом, требало би да се сјетимо колико је важно бити свјестан сваког тренутка, па и оних тешких, како нам живот не би прошао у магновењу. И не, не треба живот живјети у ишчекивању: да завршимо школу, да се запослимо, да нађемо бољи посао, да урадимо још ово или оно… Треба му кренути у сусрет одмах и сада, уз захвалност што нам је уопште дарован. А све то како једног дана не бисмо заћутали пред оним можда најважнијим питањем: Колико смо били благодарни за Дар (живота) којим смо даровани?
Владика Григорије, епископ је диселдорфски и њемачки
Извор: Инстаграм
