Пише: Филип Драговић
У прилог бољем разумијевању наше заједничке прошлости а против партијског једноумља, 90. годишњицу погибије краља Александра Карађорђевића, обиљежавам подсјећањем на његову везу са херојем Другог свјетског рата Љубом Чупићем. Наиме, мање је јавности познато да су ове двије жртве фашизма и нацизма, краљ ујединитељ Југославије и чувени партизан најближи кумови. Као што је малом броју људи познато да је Брозов обичај да буде кум сваком деветом дјетету у многочланим породицама преузет од краља Александра, који је ту праксу први установио у Краљевини Југославији.
Комунистички народни херој Чедомир (надимак ”Љубо” добио од мајке) Чупић, један је од десеторо дјеце (7 синова и 3 кћери) Сава Чупића и Стане (рођене Бурић), која су се већином родила у Америци. Откуд Бурићи у Америци? почетком 20. вијека велики број људи из Црне Горе одлази за Америку (што Јужну што Сјеверну) у потрази за бољим животом. Међутим, Љубовом оцу се памти бјелашка активност и противљење политици краља Николе.
Породица Сава Чупића вратила се на ове просторе, тада у Југославију, 1926.године, када их је власт Карађорђевића Сава дочекала као великог борца за народно уједињење. Свечани дочек у которској луци и поздрав од адмирала Прице а у име краља Александра; додијељена земља у Метохији; проглашење Сава за ”доживотног почасног ађутанта краљевог”; и коначно кумовање краља лично на крштењу дјеце, па међу њима и Чедомира – Љуба. То су били знаци наклоности режима Карађорђевића према породици Чупић. Иста наклоност се види и у чињеници да су сва Савова дјеца збринута, које на посао, које на факултет. Тако је и херој Љубо дошао до студија Правног факултета, наравно – у Београду.
Комунистичка идеологија свакако је раздвојила Љуба од идеје којом је живио његов крштени кум, али није рецимо Љубовог млађег брата Мартина, који је послије Љубове погибије приступио четничком покрету. Међутим оно што два кума несумњиво сједињује у незабораву јесте чињеница да су обојица пострадали од наци-фашистичке идеологије, и да су се пред смрћу обојица јуначки држали.
Нека им је слава, и вјечити спомен!
