Утицај пандемије ковида 19 је можда толико велики да мења карактер људи, показују резултати једног истраживања, објављени у часопису „Plos One“.
Психолози претходно нису успевали да пронађу везу између колективних стресних догађаја, као што су удари урагана и земљотреси, и промене личности.
Међутим, испоставља се да нешто у вези са доживљеним губицима или просто дугом заморном социјалном изолацијом има утицаја.
„Млађи одрасли су постали зловољнији и подложнији стресу, мање расположени за сарадњу и неповерљивији и мање суздржани и одговорни“, наводе аутори студије на челу са професорком Ангелином Сатин са Медицинског колеџа на Државном универзитету Флорида.
Сатин је са колегама вршила процене личности 7.109 људи који су се пријавили за онлајн студију „Разумевање Америке“, што је више пута понављано у различито време пре и после пандемије.
Учесници су радили широко распрострањене тестове личности, којима се процењује пет карактеристика – неуротицизам, екстровертност, отвореност, срдачност и савесност.
Учесници старости од 18 до 109 година су тест радили уочи, на почетку и касније током пандемије, с просечно три теста по учеснику.
Током прве фазе пандемије (од марта до децембра 2020.) њихове личности су биле релативно стабилне, уз само мали пад када је реч о неуротицизму у поређењу с периодом пре пандемије. То би се могло приписати томе што ковид „даје разлог“ за осећања забринутости и смањује вероватноћу да људи сваљују кривицу на сопствену нарав, указали су аутори, пренео је Гардијан.
Смањење неуротицизма више није регистровано током друге половине пандемије (2021-2022.), наводи се у студији, а заменио га је пад екстровертности, отворености, срдачности и савесности у поређењу с периодом пре пандемије.
Промене су биле око једне десетине стандардне девијације, што је еквивалентно величини флуктуације која се обично види током једне деценије живота.
Млађи одрасли су показали највеће промене, а код група старијих нису примећене значајне промене карактеристика.
Према ауторима, постоји тенденција да код млађих одраслих личност буде „савитљивија“ и пандемија је можда имала негативнији утицај на ову старосну групу.
„Иако је пандемија била стресна за све, пореметила је нормативне задатке млађих одраслих особа, као што је школа и прелазак у редове радне снаге и друштвеност и развијање пријатељстава“, рекла је Сатин. „Све је то на нивоу спекулација јер нисмо процењивали разлоге за промену, али ти поремећаји су можда имали већи утицај на млађе одрасле јер су ови задаци веома важни за ову старосну групу.“
Истражитељи ће наставити да надгледају ову групацију да би утврдили да ли је промена личности привремена или трајнија.
Извор: Данас
