Далеке 2000. године један од оснивача Нетфликса борио се за опстанак овог стартапа. У 2022. години он има 31 милијарду $ промета, а инвестиција је увећана више од 500 пута. За НИН пише и анализира Владимир Ђукановић, еx ЈП Морган Хеад оф Традинг, инвеститор и филозоф.
На крају 2023. године модерни видео-клуб звани Нетфликс је имао 260 милиона претплатника. Млађи читаоци се не сећају, али ми смо 80-тих година прошлог века сви били другови чланови видео-клубова, којих је било на сваком ћошку. Извадиш чланску карту, изабереш три филма да би четврти добио гратис и онда бинџовање. Да, бинџовање, па не мислите клинци да сте ви измислили то зурење у велике екране до касно у ноћ? Онда те видео касете дате друговима ујутро да и они одгледају док не истекне рок од 24 сата за враћање великих трапавих скаламерија.
Највећи грех је био да не премотате касету након гледања. Тај злочин се додатно плаћао код новопечених предузетника јер је наиме траћио њихово драгоцено време блејања за пултом док чекају своје клијенте испијене од неспавања. Синоћ сам у хотелу са сином тражио по Нетфлксу шта да гледамо и пази сад: нисмо нашли ништа што нам срцу годи. Скоро 4.000 филмова и нашем заједничком оку оца и сина није запао ни један као вредан тог пресудног клика који започиње сваки видео стрим. Он је са стрпљењем четрнаестогодишњака пребацио на Диснеy+ и усхићено предложио да гледамо Стар Ворс. Кренуо сам да балавим схватајући да још нисам погледао епску авантуру Луке Небескогшетача са својиим првенцем.
Технологија је толико напредовала за ових педесетак година мог бивствовања у овом комичном космосу да су сви ти филмови, који су у видео-клубу мог брата заузимали редове и редове полица од шперке, сада у мом џепу. Нетфликс је као булдожер крчио пут те технологија од дана слања ДВД-а поштом до првих покушаја стримовања. Први филмови преко нета су толико штуцали због спорог интернета да си често заборавио радњу филма борећи се са модемима и бајтовима. Крај филма је често носио две резолуције; једну уметничку а другу емотивну јер си добацио до краја.
Али ова фирма није ушла у легенду међ’ пословним светом јер се сетила да поштом пошаље филм, већ због сада већ легендарне корпоративне културе која је зачуђујуће флексибилна. Милиони корпоративних презентација је склепано и ретке су заталасале даље од конференцијске сале и пар људи који су буљили у исту. Али Нетфликсов Цултуре Децк је ушао у легенду (на енглеском децк има много значења, а један у сленгу је и бизнис презентација). Тај децк је поставио темељ фирме коју сада многи студирају.
Далеке 2000. године један од оснивача Нетфликса, Реед Хастингс, се борио за финансијски живот свог стартапа. Једна од опција је била да их купи велики Блоцкбустер, највећи видео клуб на планети тада са преко 9.000 видео-клубова. Нетфлиx је био мали миш у поређењу са лидером читаве индустрије. Велики директори су их саслушали и брзо показали врата. Тај моменат је био први ексер у ковчегу Блоцкбустгера који је умирао до свог банкрота десет година касније. Не знам да ли је Реед осветољубив али мора да му је брк бар мало заиграо гледајући своје бивше идоле како плутају ка корпоративном чистилишту. Од тог момента Нетфликс је незаустављив у свом глобалном развоју али у начину организације корпорације и људи који раде у њој. Фокус је на слободи одлучивања и одговорности. Не поштује се сува хијерархија него идеје и успех, без обзира са ког дела корпорацијске лествице долазили. Плате су у фирми увек међу највишим у индустрији.
Политика годишњих одмора не постоји и људи сами одлучују колико су уморни. То јесте стара америчка фора коју смо ми трејдери имали у Ј.П. Моргану па сам тако ишао на одмор никад. Али у сваком случају скоро 90% запослених у овој корпоративној видео Гоџили су задовољни својим послом. Бар тако кажу анонимне анкете.
Али није увек било тако. Фирма је кренула са радом 1998. године и имала је доста успеха али ситуација са запосленима је била напета. Све док Реед и партнери нису прочитали студију са Неw Соутх Wалес Универзитета у Аустралији о заразном понашању. Наиме, групе квалитетних студената су подбациле у перформансу за скоро 40% када се у тим убаци један токсични члан. На Балкану смо упознати са таквим профилом: циничан, не кооперативан свезнајући лузер коме личне фрустрације намећу друштвени дискурс.
Тај мрачи, облачи и лагано гура све око себе у провалију беса из ког ниједан тим не може да исплива. Нетфлиx тада отпушта све букаче тима уз позамашну отпремнину и одлучује да запосли само најбоље међу најбољима. Брзо су сконтали како се то ради: плати људе највише од свих колега у индустрији. То је био први корак у реструктурирању Нетфликса у силу која је данас. Билл Гејтс је једом рекао да најбољи програмер мења 100 просечних, и тога се Нетфликс држи као пијан плота.
Други корак у формацији радикалне корпоративне културе је радикална искреност. Од запослених се тражи „што на ум то на друм“, али уз гаранцију да неће бити малициозних реперкусија. Ако ти се шеф обрати на начин који те погађа у Нетфлиx-у се од тебе очекује да јавно и цивилизовано подигнеш глас против и сасечеш тензију у корену.
Ако сам нешто научи од амера то је то: брутална искреност одмах и без околишања. То ме је на Балкану коштало неколико пријатељстава и пословних партнера, али ми је живот зато друштвено једноставан без шекспировских заплета. То и јесте део мог карактера и става који рапидно шири базу мојих пратиоца који су углавном млади; мука им је балканске немуштости.
2003. године један од паметница је пред свим директорима рекао: „ако фирма не прати колико сати ринтамо, зашто тако уредно прати дане када смо на одмору?“ Уместо да га отпусте на лицу места, као што би то урадио неки балкански лоповски тајкун, Реед се са челницима замислио. Убрзо је дошао кратак емаил свима у фирми: „узмите одмор!“. Одморе планирају сами тимови а дани ван фирме се већ двадесет година не броје. Убрзо су приметили значајан скок у продуктивности јер су се људи осетили да је фирма и њихова кућа, а не затвор у који морају да дођу.
Све се то претопило у вратоломни раст компаније која испоручује свој дигитални производ широм света. У 2022. години фирма је досегла промет од $31 милијарде, далеко више од било ког конкурента. Фирма је високо профитабилна са прометом који здраво расте из године у годину. Фирма је на берзу изашла пре нешто више од 20 година са базном ценом од $1,07 (након неколико сплитова). Данас је цена док пишем овај чланак $575. Да, значи инвестиција се увећала за преко 500 пута. Ко је тада уложио $1.000, данас има $537.000 на том рачуну. Инвеститори су презадовољни исходом овог видео-клуба. Како ће се ствари даље развијати. Е то нећете сазнати за цену једног НИН-а.
Владимир Ђукановић
Извор: НИН
