Пише: Милан Радоњић
Иако је српска јавност недавно од председника Републике сазнала до у детаљ на којој висини лете косовски бајрактари, остала је истовремено ускраћена за неке друге, много важније информације, које се тичу суверенитета саме државе, али и грађана у њиховим домовима. Попут на пример оне, до које је из дипломатских извора дошао Радар – да после Бањске, свака вежба Војске Србије (попут последње Ватрени удар на Пасуљанским ливадама) мора бити унапред најављена и детаљно, по сегментима, објашњена представницима једне велике западне земље. Истовремено, ни Српска листа ни званичници из Београда нису се потрудили да десетинама српских породица на северу Косова објасне где ће живети пошто их приштинске власти избаце из друштвених станова у којима деценијама живе, верујући да су их пре две деценије откупили. Неке од друштвених некретнина већ су добиле нове власнике пошто су продате на јавним лицитацијама, као што је случај са канцеларијама Оливера Ивановића, о чему је Радар раније писао.
Наиме, чак 39 породица у Косовској Митровици и другим општинама на северу Косова добило је претходних недеља обавештење (нека од њих извршна) да морају да напусте станове које су добили од рударског комбината Трепча и да ће се у њих вратити претходни корисници Албанци који су у њима живели до 1999. године.
Пошто влада у Приштини све одлуке донете од српских власти у периоду од 1989. до 1999. сматра ништавним, то је случај и са онима о додели друштвених станова Трепче, из којих су се после рата иселиле породице косовских Албанаца, најчешће не својом вољом.
Почетком јуна, ова компанија позвала је све кориснике својих непокретности да се јаве у њене канцеларије ради повраћаја имовине: „Тражимо од свих правних и физичких лица, која користе непокретности Трепче д. д, свесно или несвесно, да нас у року од 30 дана, све до 10. јула – контактирају у нашим канцеларијама у Митровици“, саопштили су из ове компаније.
Из владине канцеларије за Косово и Метохију стигле су само уобичајене речи осуде и извршна наредба Кфору и међународној заједници да зауставе „Куртијево лудило“, што наравно ситуацију на терену не мења набоље, напротив. Она традиционално оставља Србе да се сами суоче са етничком дискриминацијом косовских институција додатно појачаном увредљивим изјавама из Београда. У међувремену, представници Српске листе нису се оглашавали о овом питању, а саговорници Радара потврђују да их је готово немогуће видети на јавном месту у општинама на Косову: „Нигде их нема, а будући да је реч о веома имућним појединцима, са бројним некретнинама у централној Србији, сигуран сам да им је тако угодније“, говори за Радар Стефан Вељковић, потпредседник Српске демократије из Косовске Митровице.
„Грађани су дезоријентисани свим што се догодило током последњих годину и по дана и често нам се обраћају за помоћ. Ми им излазимо у сусрет колико можемо, најпре указујући им примером да нису ипак препуштени сами себи, што им је у овој ситуацији можда најважније.“
Лидери ове младе политичке организације косовских Срба често се налазе у ситуацијама које су веома напете док покушавају да заштите грађанска права своје заједнице. Председник Српске демократије Александар Арсенијевић нападнут је недавно током скупа на Газиместану наочиглед косовске полиције која није реаговала, иако је читав догађај документован видео-снимцима.
„Етничка дискриминација у институцијама је нешто са чиме морамо да живимо али и да јој се супротстављамо. Желимо да оголимо то насиље косовских институција и готово свако од нас је имао неко искуство у том смислу“, говори Вељковић који је ухапшен приликом протеста због затварања Поштанске штедионице, када је у полицији примораван да потпише изјаву на албанском, без присуства адвоката.
„Полиција се понаша веома бахато, најчешће покушавају да ствари заврше претњама и буком. Мене су тада прво сумњичили за рушење уставног поретка, затим за ремећење јавног реда… потпуно произвољно. Када се то догађа нама, који све те догађаје снимамо и објављујемо на друштвеним мрежама, шта мислите како је грађанима који се нађу у таквој ситуацији?“
Док се на северу Косова Српска листа прави мртва у односу на ситуацију коју је сама креирала, јужно од Ибра практично саучествује у мењању етничког састава општина у којима су Срби у већини. Тако у Грачаници цвета дивља градња албанских предузетника, док општина не предузима ништа да је спречи. „Општина није донела ниједну одлуку за рушење тих нелегалних објеката иако на то има право, а поседује и инструменте да то спроведе у дело“, говори за Радар Бранимир Стојановић, председник Српског националног покрета из Грачанице. Саговорник Радара слаже се са оценом да се живот српске заједнице на Косову може описати као талачка ситуација. „Њих једноставно ништа не интересује сем новца и власти која им помаже да до њега дођу, и ова ситуација је за грађане потпуно неодржива. Налазимо се између чекића и наковња јер и Курти жели да има своју Српску листу. Оба та пута воде право у пропаст. Ми радимо на томе да створимо тај трећи пут и неке нове лидере у српској заједници.“
Док премијер Косова обилато користи поклон из снова који је добио у Бањској, јавност у Србији такође је ускраћена и за информацију где се тренутно налази предузетник Милан Радоичић и да ли се сваког првог и петнаестог у месецу јавља полицији, како му је, пуштајући га да се брани са слободе, одредило Више јавно тужилаштво у Београду, неузнемирено могућношћу да би могао утицати на сведоке.
А ти сведоци, учесници сукоба, сада су ван Косова, углавном у Краљеву и Рашкој где би за њих, како се говори, ускоро требало да почне изградња станова, пошто се њихов повратак у претходна места боравка више не помиње ни као далека могућност. Тамо их чекају оптужнице за тероризам и претња дугогодишњим затворским казнама.
Извор: Радар
