Пише: Драгутин Ненезић
И Мики је тачно време и увек је у праву! Знаш ти бре у његовој улици бре да он ако не помери сат унапред или уназад кад је оно мењање времена, нико други не сме да помери сат… док он не помери.
Дуле Пацов, Вратиће се роде
Трампово спомињање спречавања сукоба на Косову (којег сад већ има превише да бих овде стављао линк, читајте зато КоССев) је већ постало опште место, које у актуелној политичкој ситуацији у Србији свакоме служи да задовољи сопствене потребе и ублажи своје фрустрације. У општој кризи легитимитета на свим нивоима и у свим јурисдикцијама – са политичком кризом која у Србији улази већ у десети месец и уставном кризом у Приштини која улази пети – интензитет Трамповог политичког стила на свим пољима лако може да превари и оне који себе сматрају верзираним. Како међу њима имам доста пријатеља, и то на обе стране растуће поделе у српском друштву, у овом и следећих неколико текстова бих желео да укажем на неке елементе Трамповог миротворачког шоуа, али у конкретном облику, записане у споразумима и другим документима, како би се, колико је то уопште могуће, рационалније сагледали изгледи некаквог прижељкивано бољитка за косовско-метохијске Србе.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Из анализе одмах избацујем Аврамовске споразуме, јер су они тековина првог Трамповог мандата. Затим, Камбоџу и Тајланд, јер се ту ради о обичном примирју. Слично је и са Израелом и Ираном, као и Индијом и Пакистаном – ради се о примирјима, иако званичних докумената нема у јавности.
Са Египтом и Етиопијом ствари стоје мало другачије – сукоб због изградње бране на горњем току Нила у Етиопији никада није ескалирао у оружани, брана је изграђена, и очекује се њено пуштање у погон на јесен ове године. Трамп је споменуо недавно да ради на решавању овог сукоба, што је наравно поздрављено од стране египатског председника, али разрешења још нема.
Тако нам за анализу остају само Азербејџан и Јерменија, и Руанда и ДР Конго.
Кренимо хронолошки, од Руанде и ДР Конга. Укратко, оружане снаге Руанде су, од 2022. године, помажући побуњеничке снаге у ДР Конгу, са њима заузеле територију ДР Конга значајну не само по површини (где процене варирају), већ и по природним богатствима, пре свега рудама. И онда је у јуну овде године, у Белој кући потписан мировни споразум. Исто тако укратко, Споразумом се потврђује територијални интегритет обе државе-потписнице, предвиђају се обавезе у погледу разоружања и избеглица и интерно расељених лица, и, наравно, могућности за економску сарадњу, у партнерству са, између осталим, америчком владом и инвеститорима, „as the case may be“. То се и десило недуго после, у јулу, када је америчка компанија потписала споразум са ДР Конгом о потенцијалној експлоатацији литијума – уз мали проблем да се ради о налазишту које је предмет арбитраже, па се таквом развоју догађаја успротивила аустралијска компанија, која је претходни власник.
Онда, Азербејџан и Јерменија. Историја сукоба је углавном позната па је нећу наводити, поготово јер сам пролетос боравио у Нагорно-Карабаху и од тад желим да напишем текст о сличностима и разликама, како са КиМ, тако и са РСК. За овај текст је битно да је после сукоба остао споран статус Зангезур коридора, који се налази на територији Јерменије, и представља везу између Азербејџана и његов ексклаве Нахичеван. У Белој Кући је пре неки дан парафиран мировни споразум (чији нацрт ће бити објављен 11. августа), и потписана заједничка изјава. Овде треба подвући да је пут до коначног, потписаног споразума условљен многим стварима, између осталог и могућим изменама јерменског устава којима се Јерменија одриче претензија на Нагорно-Карабах. Структура изјаве је таква да образац постаје очигледан – стране исказују узајамно поштовање суверенитета, територијалног интегритета и надлежности, док ће Јерменија радити са САД на економском развоју Зангезур коридора, овде маскираног кованицом „TRIPP“ („Tramp Route for International Peace and Prosperity“). Наравно, после овога је уследила подршка номинацији Трампа за Нобелову награду за мир.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Оно што следи, поред објављивања нацрта мировног споразума између Азербејџана и Јерменије, је и састанак Путина и Трампа, који може имати читав низ резултата – од судбине Украјине, до нове Јалте, и назад до наставка рата. До тада, задржаћу се само на ова два примера, па ћу се после тога надовезати.
Дакле, два заједничка елемента Трамповог миротворачког учинка, био тај и такав мир његова суштинска заслуга или само повод за његову кандидатуру за Нобелову награду, су: 1) поштовање територијалног интегритета; и 2) економска димензија везана за америчке инвестиције. Тако нешто је било присутно и у тзв. Вашинтгонском споразуму, па у том смислу Трамп нема потребе да инсистира на неком новом документу који би потписали Београд и Приштина – он је свакако тим „споразумом“ на неки начин зауставио поделу Косова која се те 2018. године припремала. Ако пак и дође до потписивања неког новог документа, у којој год форми, а свакако са циљем додатне подршке Трамповој кандидатури за Нобела, он ће полазити од тога да га закључују две равноправне стране које узајамно поштују територијални интегритет. Ова два примера не садрже елементе размене територија, упркос војном присуству Руанде на територији ДР Конга, иако јерменски премијер не искључује могућност да тога буде у коначном споразуму. Економска димензија може бити везана за путеве (нпр.продужење Моравског коридора, који већ гради америчка компанија), али и рудна богатства (јер се увелико одвијају геолошка истраживања Рогозне на пазарској страни, истина од стране аустралијске компаније, уз делимичну кинеску финансијску подршку), с обзиром да је „Lake Trump“ постало полигон за егзибиције Куртијевих полицијских, политичких и других снага.
Извор: КоССев
