Ваља размишљати о стању српске кошарке, друштва и највише о томе са којим речима и делима се обраћамо нашим спортистима. Патриотизам и празне приче о некаквој кошаркашкој земљи су за нама
После освајања НБА титуле, чекало се само да Никола Јокић потврди да ће учествовати на Светском првенству у кошарци па би поново све било као пре. Међутим, дубина понора у којем се налази репрезентације Србије се не назире. Једно име не мења ништа, иако је то име најбољег кошаркаша на свету. Kако сада ствари стоје, на Светско првенство из разних разлога осим Јокића не иду ни Василије Мицић, Никола Kалинић, Владимир Лучић. Уз Богдана Богдановића, који је потврдио учешће на првенству, ово је А репрезентација Србије.
Ми на Светско првенство идемо са Б репрезентацијом а њу ће чинити, како је тренер Светислав Пешић на конференцији рекао, следећи кандидати: Алекса Аврамовић, Душан Беслаћ, Богдан Богдановић, Дејан Давидовац, Марко Гудурић, Огњен Јарамаз, Никола Јовић, Стефан Јовић, Вања Маринковић, Никола Милутинов, Немања Недовић, Филип Петрушев, Алексеј Покушевски, Алекса Раданов, Душан Ристић, Ален Смаилагић, Бориша Симанић, Никола Топић и Урош Трифуновић.
Било која победа коју овај „Б тим“ оствари на Светском првенству биће успех. Да ли ће онда Олимпијске игре, које се наредне године одржавају у Паризу, бити последња шанса ове генерације да се у најбољем саставу надмећу са најбољим тимовима на свету и на тај начин коначно покажу колико смо ми још увек „земља кошарке“?
Домет – четврт финале
На турниру учествују 32 репрезентације које су смештене у осам група по четири тима. Србија је у групи са Порториком, Јужним Суданом и Kином. Пролазак у други део такмичења остварују два најбоља тима из сваке од осам група. У наставку такмичења најбољих 16 репрезентација се распоређују у четири групе са по четири тима. По две репрезентације из сваке од ових накнадних група настављају такмичење у четврт-финалу.
Улазак у четврт-финале би био велики успех за српски тим, раван освајању медаље. Без најбољих играча не би требало да гајимо наду да можемо много да урадимо на овом првенству. Догодине, на Олимпијским играма,комплетна репрезентација би могла да рачуна на неки бољи резултат.
Шта се променило у односу према репрезентацији
Дотле ваља размишљати о стању српске кошарке, друштва и највише о томе са којим речима и делима се обраћамо нашим спортистима. Патриотизам и празне приче о некаквој кошаркашкој земљи су за нама. На играче не треба вршити бесмислене притиске и изврдавати их руглу уколико немају жељу да играју за државни тим.
Можда би решење било да их се пита зашто се више не подразумева да после напорних сезона и често чак и повређени играју за репрезентацију. Да није можда до свих нас а не само до њих? Да ли земља за коју играју безбедна за све њих у случају неуспеха? Овде се само успеси памте, а презире просечност. Kада би нам у свим деловима друштва ишло толико добро као у спорту, можда би Србија постала боља и уређенија земља.
Светско првенство у Индонезији, Јапану и Филипинима почеће 25. августа и трајаће до 10. септембра. До почетка Олимпијских игара у Паризу и неког бољег тима остало је мање од годину дана.
Александар Алексић
Извор: vreme
