Дете није тиранин који је завладао твојим животом, није ни само плод од крви и тела. Оно је драгоцени пехар који ти је живот поверио да га чуваш и да у њему одржаваш стваралачки пламен. То је ослобађајућа љубав мајке и оца који не гаје „наше“ дете него душу дату им на чување
Јануш Kорчак је чувени пољски педагог, писац, лекар и друштвени делатник који је три пута одбио да спасе себи живот.
10 заповести педагога који је одбио да не умре са својом децом
Први пут то се догодило када је Јануш Kорчак одлучио да не емигрира у Палестину пред окупацију Пољске, да не би Дом сирочади препустио судбини на вољу уочи страшних догађаја.
Други пут – када је одбио да бежи из варшавског гета. Трећи пут беше овако: када су сви штићеници Дома сирочади били већ у возу спремном да крене у логор, Kорчаку је пришао један СС официр и упитао га:
– Јесте ли ви написали „Kраља Матијуша“? Читао сам ту књигу у детињству. Није лоша књига. Слободни сте.
– А деца?
– Деца нису. Али ви можете напустити вагон.
– Грешите. Не могу. Нису сви људи ниткови.
После ових речи о Јанушу Kорчаку се више не мора ништа рећи. Остаје нам само да се подсетимо његових 10 принципа васпитања:
1. Не очекуј од детета да буде као ти или као што би ти хтео да оно буде. Помогни му да не постане као ти, него као оно само.
2. Не тражи од детета надокнаду за све што си му пружио. Дао си му живот, како би то могло да се врати? Оно ће дати живот неком другоме, тај други ће дати трећем – то је неповратан закон захвалности.
3. Не искаљуј љутњу на детету, да ти у старости не би било горко парче хлеба. Јер што посејеш то ће и да никне.
4. Не гледај на његове проблеме као да су занемарљиви. Живот је свакоме дат спрам његове снаге и зато веруј да њему није лакше него теби, а можда му је и теже пошто оно нема искуства.
5. Не понижавај!
6. Не заборави да су најважнији сусрети једног човека – његови сусрети са децом. Обраћај више пажње на њих – никад не знамо кога смо то срели у детету.
7. Не мучи себе ако нешто не можеш да учиниш за своје дете, само се сети: за дете није учињено довољно ако није учињено све што се може учинити.
8. Дете није тиранин који је завладао твојим животом, није ни само плод од крви и тела. Оно је драгоцени пехар који ти је живот поверио да га чуваш и да у њему одржаваш стваралачки пламен. То је ослобађајућа љубав мајке и оца који не гаје „наше“ дете него душу дату им на чување.
9. Умеј волети туђе дете. Никад не чини туђем детету оно што не би волео да когод чини твоме.
10. Воли своје дете какво год да је – неталентовано, несрећно, и кад порасте. Радуј му се у сваком обраћању јер дете је празник докле год је с тобом.
Превела: Весна Смиљанић Рангелов
Извор: © АдМе.ру
