Japanski mediji danas pišu da će uprkos protestima u zemlji i inostranstvu, a uz odobrenje Međunarodne atomske agencije, u toku ovog leta, a moguće već za nedelju dana, početi ispuštanje dekontaminirane ali i dalje donekle radioaktivne vode iz razorene nuklearne centrale „Fukušima 1“ u Tihi okean.
Ovo stoga što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), čiji se predsednik Rafael Marijano Grosi u Tokiju sastao sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom, praktično dala zeleno svetlo za tako nešto budući da je ocenila da je dekontaminirana voda, iz koje je uklonjen cezijum ali sadrži nešto radioaktivnog elementa tricijuma, ispunjava međunarodne standarde bezbednosti.
IAEA je, naime, u Fukušimu poslala tim stručnjaka u čijem sastavu, prenose japanski mediji, nalazili su se i eksperti iz Južne Koreje i Kine, koji je situaciju u vezi sa prečišćavanjem, odnosno dekontaminacijom vode koja bi trebalo da bude ispuštena u okean našao zadovoljavajućom.
Grosi je tokom sastanka japanskom premijeru predao izveštaj te ekspertske komisije i potom na zvaničnoj konferenciji za štampu rekao da će uticaj ispuštanja vode iz Fukušime po životnu sredinu biti zanemarljiv.
Posao dug trideset godina
Ispuštanje velikih količina tretirane vode, koja je u proteklih 12 godina korišćena za hlađenje razorenih reaktora u elektrani koju je u martu 2011. pogodio cunami, vršiće se kroz podvodni tunel dužine oko kilometar i trajaće narednih 30 godina, javljaju japanski mediji.
Japanska vlada je još u aprilu 2021. odlučila da ispusti vodu iz centrale „Fukušima 1“ zbog nedostatka prostora za njeno dalje skladištenje, budući da je već u tom trenutku ona držana u čak preko hiljadu tankova izgrađenih u neposrednoj blizini razorenih reaktora.
Zvanični Tokio ističe da je koncentracija radioaktivnog tricijuma u vodi koja će biti ispuštena na nivou koji je samo jedan četrdeseti deo onoga što dozvoljava japanski zakon.
Svi radovi potrebni za ispuštanje vode kojom su hlađeni reaktori završeni su 26. prošlog meseca, te se očekuje da će u toku ove nedelje domaće regulatorno telo izdati sertifikat o tome da je sva oprema pregledana i ispravna, što će onda formalno otvoriti put za izbacivanje vode iz tankova u okean.
Protesti lokalnih ribara i stranih vlada
Ispuštanju te vode najviše se protive ribari i postrojenja za preradu i pakovanje morskih plodova iz prefekture Fukušima koji, verovatno s pravom, veruju da će njihov ulov, odnosno proizvode izbegavati potrošači u Japanu, kao i da bi protiv njih u stranim zemljama ponovo mogla biti uvedena zabrana uvoza, kako je to bilo u godinama nakon izlivanja radijacije u centrali „Fukušima 1“.
Duže vreme ispuštanju radioaktivne vode u okean se protive i susedne Kina i Južna Koreja, koje strahuju od kontaminacije ribe i drugih plodova mora u vodama severoistočne Azije. Tom protestu u junu su se priključile i ostrvske države iz centralnog, odnosno južnog Pacifika.
Argument stranih kritičara koncizno je sročio ambasador Kine u Tokiju Vu Đinghao, koji je izjavio da je reč o presedanu, jer mada nuklearne centrale rutinski ispuštaju vodu u reke i mora, tu je reč o vodi koja se radi hlađenja reaktora propušta kroz cevi montirane sa spoljašnje strane jezgra, dok je voda nataložena u Fukušimi bila korišćena direktno za posipanje (ekstremno radioaktivnih) ogoljenih jezgara reaktora u kojima je došlo do topljenja nuklearnog materijala.
Takođe, u saopštenju za medije, kineska ambasada u Tokiju je i upozorila da je Međunarodna agencija za atomsku energiju, koja je, kao što je pomenuto na početku teksta, odobrila ispuštanje kontaminirane vode iz Fukušime, organizacija koja je zainteresovana za promovisanje upotrebe nuklearnih tehnologija u civilne svrhe, zbog čega se ne može smatrati nepristrasnom. Takođe, ističu kineske diplomate, zeleno svetlo te organizacije ne znači da je vlada u Tokiju oslobođena poštovanja normi međunarodnog prava.
Veliki deo kritike koja dolazi iz Kine i Južne Koreje, gde se poslednjih nedelja beleži poskupljenje cene soli i morskih plodova jer ih stanovništvo u iščekivanju oslobađanja kontaminirane vode u Fukušimi kupuje na veliko i taloži, svodi se na to da je Japan mogao da nađe neki drugi način za uklanjanje više od milion tona nagomilane vode. Odnosno, strani mediji u Istočnoj Aziji pišu da je voda mogla biti puštana u tlo na japanskoj teritoriji ili, još bolje, skladištena u bunkere ukopane u zemlji.
Japanske vlasti, koje su se opredelile za najjeftiniji i dugoročno gledano najlakši način oslobađanja od kontaminirane vode, međutim, smatraju da pošto su specijalnim sitemom za dekontaminaciju ALPS uklonjene sve radioaktivne čestice osim tricijuma, koji je izotop vodonika te se fizički ne može izdvojiti iz vode, a njegova koncentracija svedena na minimum, da neće biti negativnih posledica po živi svet u Tihom okeanu – on je ogroman pa će koncentracija tricijuma u njemu biti zanemarljivo mala.
Izvor: Ilja Muslin/www.rts.rs
