Sa stanovišta sekularizma, sadržaj religijskog verovanja je i tako već potpuno naučno diskreditovan. Zato diskusije sa religioznim savremenicima od javnog značaja najčešće eskaliraju u burnu polemiku.
Ova filozofska pozicija ne zavisi od toga kako ćete proceniti deskriptivni stav – da verske zajednice i dalje pružaju relevantan doprinos izgradnji političkog mnjenja i volje čak i u društvima koja su u velikoj meri sekularizovana.
Bez obzira da li verujemo da je empirijski tačna tvrdnja kako su zapadnoevropska društva “postsekularna”, možemo biti uvereni, iz filozofskih razloga, da verske zajednice za svoj trajni uticaj mogu zahvaliti jedino preživljavanju pred-modernih oblika mišljenja, što je, sa svoje strane, činjenica koja vapi za empirijskim objašnjenjem.
Sa stanovišta sekularizma, sadržaj religijskog verovanja je i tako već potpuno naučno diskreditovan. Zato diskusije sa religioznim savremenicima od javnog značaja najčešće eskaliraju u burnu polemiku.
Izvor: Peščanik