Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Комеморација поводом смрти проф. др Светислава Г. Поповића

Журнал
Published: 23. јун, 2025.
Share
Фото: УЦГ
SHARE

Архитектонски факултет Универзитета Црне Горе организује комеморацију поводом смрти др Светислава Г. Поповића, редовног професора у пензијии и бившег декана Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе.

Јавна комеморација биће одржана у сриједу, 25. јуна 2025. у 10.00 часова, у Плавој сали Ректората Универзитета Црне Горе.

Светислав Г. Поповић (1955-2025), био је редовни професор Универзитета Црне Горе, један од утемељивача студија архитектуре у Подгорици, декан Архитектонског факултета у два мандата. Кроз више од двије деценије дјеловања, оставио је неизбрисив педагошки траг међу бројним генерацијама студената архитектуре и урбанизма.

Дипломирао је 1980. на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, гдје је магистрирао 2003., а докторирао 2010. Након дипломирања стекао је разноврсна стручна искуства и референце у сљедецим установама: Титоград – ОГП (1981); РЗУП (1981–1989), одговорни пројектант, руководилац Бироа и РО за просторно планирање и пројектовање; „Центар” (1989–1991), технички директор; „Арцада Енгинееринг”, Београд (1991), одговорни пројектант; „Моца Цомерце-Пројецт Енгинееринг”, Подгорица (1992–1994), одговорни пројектант; РЗУП (1998–2002), генерални директор. Од 2004. ангажован је на Архитектонском факултету у Подгорици, гдје је градио академску каријеру. Изабран је у звање доцента 2006., звање ванредног професора је стекао 2016., а звање редовног професора 2021. године.

Ужа научна, односно умјетничка област истраживања проф. Поповића била је урбанистичка историографија градова и насеља са освртом на урбани склоп, која је укључивала архитектонске анализе, са јасном примјеном сазнања на конкретним примјерима црногорских градова. Био је аутор и коаутор већег броја радова, који су објављени у међународним и националним научно-стручним часописима, као и аутор великог броја монографија и уџбеника. Учествовао је као члан радних тимова и као руководилац на више научно стручних пројеката, као и у другим, бројним стручним активностима приказаних на међународним и домаћим научно-стручним скуповима. Био је ангажован на изради просторних, урбанистичких и регулационих планова, као и урбанистичких и архитектонских пројеката, увијек истичући своју обавезу као педагога да утиче на развој критичког нивоа знања студената као будућих креатора простора, подизањем свијести о култури управљања простором. Његов богат теоријски рад, као и писана ријеч, остали су као инспирација бројним генерацијама стручњака.

Професор Поповић био је врсни предавач, богатог професионалног искуства, те препознатљивог архитектонског језика, дјеловао је подједнако успјешно на пољу архитектуре као и на пољу урбанизма, како у пракси тако и у науци, о чему свједочи и значајан број награда. Добитник је Награде „Михаило Радовановић” за вишегодишње стручно ангажовање и унапређење просторног и урбанистичког планирања (2005); Награде „Емилијан Јосимовић” за животно дјело (2007); Награде „9. децембар” општине Даниловград, као и високих црквених ордења: Орден Светог Саве другог степена (2009), Орден Светог Јована Владимира (2016), те Признања Универзитета Црне Горе за постигнуте резултате и доприносе развоју научно-истраживачког, умјетничког и стручног рада на Архитектонском факултету (2020). Добијао је и струковне награде на излагачким салонима. Био је члан многих струковних организација и удружења: Сената УЦГ; Предсједништва СПИД-YУ/СЛУПУД Југославије, УЛУЦГ-а, САЦГ, САС-а и др.

Реализовао је значајан број менторстава на изради дипломских, магистарских и докторских радова. Био је предсједник жирија за додјелу Републичке „Борбине награде“ за 1987. год.; члан жирија за додјелу Републичке „Борбине награде“ за 1988. год. и члан жирија за додјелу Савезне „Борбине награде“ за 1988. год. Од 2018.год., био је Предсједник одбора за додјелу награде бијеналног карактера „Бозидар Милић „.

Држао је наставу и на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, на Факултету ликовних умјетности (мастер студиј Конзервација и рестаурација) на Цетињу, на Факултету техничких наука – одсјек архитектура у Косовској Митровици (постдипломске мастер студије), као и на Wyџиал арцхитектурз Политецхника Познанска (Политехнички факултет, Познањ, Пољска).

Поред богатог опуса научних и стручних радова, проф. Поповић се бавио цртежом, који је постао његов препознатљив израз и заштитни знак, имплементиран у све сегменте професионалног дјеловања. Његов цртеж, снажне експресије, био је метод идентификације и биљежења културно-историјских и идентитетских вриједности симболике простора, средство за преношење његових идеја о простору, функцији и естетици традиционалних склопова и детаља, а љубав према цртежу је преносио својим студентима.

 Из деканата Архитектонског факултета

Извор: УЦГ

TAGGED:КомеморацијаСветислав Г. ПоповићУЦГЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Војислав Дурмановић: Србија, усамљена, али блистава звијезда
Next Article Еди Рама: “Подржавам Америку” – Бошњаци одговарају: “Косово је Србија”

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Исидора Секулић: Умјетност коју волимо до заноса

Драги Уредниче, — Ваше питање само се собом упућује међу писце који су одређено драматичари,…

By Журнал

Двије стране једне медаље

Било би сјајно када би неко направио компилацију најуверљивијих „спонтаних“ укључења гледалаца у емисију Хит…

By Журнал

Ђе су оно кренули далеко?

Модерна гусларска пјесма о судбини два црногорска јунака Пека Павловића – Николића и Јола Пилетића,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Александер Фројнд: Како је буба-шваба освојила свет

By Журнал
Гледишта

Вук Бачановић: Почетак нове Владе – крај идеологије дукљанизма

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Писмо дјевојчице из Донбаса: Дјеца која су убијена нас посматрају с неба

By Журнал
Други пишу

„Одумиру села око Мртвице – проглашење Парка природе нова прилика“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?