Субота, 28 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Комеморација поводом смрти проф. др Светислава Г. Поповића

Журнал
Published: 23. јун, 2025.
Share
Фото: УЦГ
SHARE

Архитектонски факултет Универзитета Црне Горе организује комеморацију поводом смрти др Светислава Г. Поповића, редовног професора у пензијии и бившег декана Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе.

Јавна комеморација биће одржана у сриједу, 25. јуна 2025. у 10.00 часова, у Плавој сали Ректората Универзитета Црне Горе.

Светислав Г. Поповић (1955-2025), био је редовни професор Универзитета Црне Горе, један од утемељивача студија архитектуре у Подгорици, декан Архитектонског факултета у два мандата. Кроз више од двије деценије дјеловања, оставио је неизбрисив педагошки траг међу бројним генерацијама студената архитектуре и урбанизма.

Дипломирао је 1980. на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, гдје је магистрирао 2003., а докторирао 2010. Након дипломирања стекао је разноврсна стручна искуства и референце у сљедецим установама: Титоград – ОГП (1981); РЗУП (1981–1989), одговорни пројектант, руководилац Бироа и РО за просторно планирање и пројектовање; „Центар” (1989–1991), технички директор; „Арцада Енгинееринг”, Београд (1991), одговорни пројектант; „Моца Цомерце-Пројецт Енгинееринг”, Подгорица (1992–1994), одговорни пројектант; РЗУП (1998–2002), генерални директор. Од 2004. ангажован је на Архитектонском факултету у Подгорици, гдје је градио академску каријеру. Изабран је у звање доцента 2006., звање ванредног професора је стекао 2016., а звање редовног професора 2021. године.

Ужа научна, односно умјетничка област истраживања проф. Поповића била је урбанистичка историографија градова и насеља са освртом на урбани склоп, која је укључивала архитектонске анализе, са јасном примјеном сазнања на конкретним примјерима црногорских градова. Био је аутор и коаутор већег броја радова, који су објављени у међународним и националним научно-стручним часописима, као и аутор великог броја монографија и уџбеника. Учествовао је као члан радних тимова и као руководилац на више научно стручних пројеката, као и у другим, бројним стручним активностима приказаних на међународним и домаћим научно-стручним скуповима. Био је ангажован на изради просторних, урбанистичких и регулационих планова, као и урбанистичких и архитектонских пројеката, увијек истичући своју обавезу као педагога да утиче на развој критичког нивоа знања студената као будућих креатора простора, подизањем свијести о култури управљања простором. Његов богат теоријски рад, као и писана ријеч, остали су као инспирација бројним генерацијама стручњака.

Професор Поповић био је врсни предавач, богатог професионалног искуства, те препознатљивог архитектонског језика, дјеловао је подједнако успјешно на пољу архитектуре као и на пољу урбанизма, како у пракси тако и у науци, о чему свједочи и значајан број награда. Добитник је Награде „Михаило Радовановић” за вишегодишње стручно ангажовање и унапређење просторног и урбанистичког планирања (2005); Награде „Емилијан Јосимовић” за животно дјело (2007); Награде „9. децембар” општине Даниловград, као и високих црквених ордења: Орден Светог Саве другог степена (2009), Орден Светог Јована Владимира (2016), те Признања Универзитета Црне Горе за постигнуте резултате и доприносе развоју научно-истраживачког, умјетничког и стручног рада на Архитектонском факултету (2020). Добијао је и струковне награде на излагачким салонима. Био је члан многих струковних организација и удружења: Сената УЦГ; Предсједништва СПИД-YУ/СЛУПУД Југославије, УЛУЦГ-а, САЦГ, САС-а и др.

Реализовао је значајан број менторстава на изради дипломских, магистарских и докторских радова. Био је предсједник жирија за додјелу Републичке „Борбине награде“ за 1987. год.; члан жирија за додјелу Републичке „Борбине награде“ за 1988. год. и члан жирија за додјелу Савезне „Борбине награде“ за 1988. год. Од 2018.год., био је Предсједник одбора за додјелу награде бијеналног карактера „Бозидар Милић „.

Држао је наставу и на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, на Факултету ликовних умјетности (мастер студиј Конзервација и рестаурација) на Цетињу, на Факултету техничких наука – одсјек архитектура у Косовској Митровици (постдипломске мастер студије), као и на Wyџиал арцхитектурз Политецхника Познанска (Политехнички факултет, Познањ, Пољска).

Поред богатог опуса научних и стручних радова, проф. Поповић се бавио цртежом, који је постао његов препознатљив израз и заштитни знак, имплементиран у све сегменте професионалног дјеловања. Његов цртеж, снажне експресије, био је метод идентификације и биљежења културно-историјских и идентитетских вриједности симболике простора, средство за преношење његових идеја о простору, функцији и естетици традиционалних склопова и детаља, а љубав према цртежу је преносио својим студентима.

 Из деканата Архитектонског факултета

Извор: УЦГ

TAGGED:КомеморацијаСветислав Г. ПоповићУЦГЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Војислав Дурмановић: Србија, усамљена, али блистава звијезда
Next Article Еди Рама: “Подржавам Америку” – Бошњаци одговарају: “Косово је Србија”

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Роџер Кимбал: Особине Роберта Музила

Пише: Роџер Кимбал Аустријски романописац Роберт Музил (1880–1942) заузима необичну позицију у пантеону великих писаца…

By Журнал

Елиезер Папо: Интереси Хамаса и Палестинаца су сушта супротност

Сушто зло које се излило на Израел седмог октобра не може се никако крстити именом…

By Журнал

Владо Јовићевић: Адио Зоја…

Пише: Владо Јовићевић Сада већ далеке 1982, наслоњен на једну од трафика испред Техничке школе…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Црна Гора није поморска него приморска држава

By Журнал
Други пишу

Сејмор Херш: Тамна страна Камелота – прљаве тајне америчке династије Кенеди (5)

By Журнал
Други пишу

Соња Томовић Шундић: Полемика или суђење Данилу Кишу – Вријеме бесчашћа и оптужби

By Журнал
Други пишу

Војин Грубач: Влада опстаје због интереса Запада, Милатовић опструише и живи у безваздушном простору

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?