Најприје чиста радозналост, а онда стрпљив покушај да разумијем шта то приповиједа Владимир Владимирович Путин, одржава ме у кондицији да погледам веома дуг интервју америчког новинара Такера Карлсона са господарем цијеле Русије
Дочим, да то неће бити уобичајени интервју било је јасно већ од првог питања, а онда и „шамара“ који је Владимир Владимирович „звекнуо“ новинару, а што није довело до суза, већ до урнебесног кикотања г. Карслона.
И, тако је почела једна прича, како би се код нас рекло, од „Кулина бана и добријех дана“; односно, почевши од избора принца Рјурика на престо Новогорода 862. године нове ере.
Пуних 30 минута Путин је излагао историјске околности без којих се не би могло разумјети оно што се дешава данас у руско-украјинском рату.
Ну, шта је био циљ тог историјског експозеа, што је, слутим, гледатељству широм свијета био смртно досадан? Прво бих типовао да је Путин све то испричао имајући у виду руског гледаоца. То дјелује парадоксално, када имамо у виду да сваки Рус зна далеко више од свега што је Путин испричао. Чему онда та прича, брате Путине!?
Одговор на ово питање тешко да може бити јасан иком ко није, попут мене, имао срећу и несрећу да живи у неколике Југославије. А нама, срећним несрећницима, то је, ипак, сасвим јасно. Дуге приче увијек су у служби дуге власти!
Једноставно, мора се кренути од почетка приче, од бана Кулина или од принца Рјурика – сасвим је свеједно; само да се крене од златнијех времена. Јер, то је прва претпоставка да се, можда, може опет вратити на старо.
С друге стране приче, Путин је испричао нешто што би морало и те како да се тиче изванруског свијета, поготово Америке, коју заиста оправдано, господар цијеле Русије оптужује да је, нашом фразом речено, „изгубила компас“.
Прво, „хладни“ Рус, за разлику од Амера, правовремено је схватио да је промјена свијета „објективна реалност“, да су у међувремену стасала нова царства, што их Америка није стигла да угуши својим „демократским“ ратовима. Кина, Јапан, Индија, Индонезија!
Друго, ја мислим, Путин је сасвим добронамјерно упозорио САД да њихово најјаче оружје – амерички долар – нема ни теоретску шансу да преживи наредну декаду, а да остане у сјају златнијех времена.
У епилогу свега, овај интервју организовала је Русија као посљедњи позив САД-у да се уразуми, те схвати да ће обје империје бити детронизоване уколико се у најскорије вријеме не уједине! Цех ће платити, разумије се, Володимир Олександрович Зеленски. Он је само лакрдијаш у свим верзијама приче.
Милован Урван
