Центристички блок, коалиција странака центра, блок центра… називи су за један исти пројекат, једну исту идеју – коалициону (ПЕС, ДЦГ, УРА), која је постала једна од главних тема размишљања у сусрет предсједничким а можда и парламентарним изборима. На ову тему причао је недавно на ТВ Вијести премијер Абазовић, у својим наступима тему су третирали и челници Европе сад, а Демокатски фронт означио је овај пројекат као један од главних разлога за неуспјех у преговорима за формирање 44. владе.
Журнал је о овој теми писао међу првима.
Шта је познато до сада?
Гостујући прије неколико дана у емисији “Начисто” лидер ГП УРА Дритан Абазовић, у одговору на питање аутора емисије о коалицији странака центра, казао је да са ПЕС и ДЦГ има перманентно добру комуникацију и констатовао да су се “испеглали” односи између Демократа и Уре. На другој страни, један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић саопштио је да ову коалицију формира USA амбасада, те да је “Лекићева влада минирана управо због центристичког блока”. У интервјуу за портал ин4с, један од лидера ПЕС-а Јаков Милатовић је казао да би ова коалиција, програмски гледано, била коалиција која у фокусу има теме везане за унапређење стандарда, афирмацију владавине права и европске интеграције. Међутим, Милатовић је и да постоје очекивања да Европа сад “као нова политичка снага, која има своју јасну посебност, уз вјетар у леђа са локалних избора, самостално наступи на предстојећим парламентарним изборима”.
Рејтинг Покрета Европа сад који биљежи узлазну путању, отворио је нове опције на тему груписања странака на центру. Према првој опцији, која је већ обрађивана, ову коалицију чиниле би три поменуте странке. Према другој опцији, “центар” би понудио двије листе: самостални излазак Европе сад, док би на другој страни коалицију формирале Демократска Црна Гора, ГП УРА и Социјалистичка народна партија. Још увијек је недовољно познато да ли Европи сад коалициони аранжман доноси синергетски ефекат или их лимитира и успорава им продор у бирачко тијело које није наклоњено актуелној влади односно Абазовићу и СНП-у.
Извјесно је, имајући у виду истраживања јавног мњења, трендове и збир појединачних процената, да би прва опција (коалиција ПЕС-ДЦГ-УРА) била најозбиљнији кандидат да освоји прво мјесто на парламентарним изборима, уз дилему колико је процената далеко од апсолутне већине. Друга опција (самостални ПЕС и коалиција ДЦГ-УРА-СНП) ствара распоред који би потенцијално имао можда и већи бирачки домет, прије свега ка бирачком тијелу које је гравитирало ДПС-у и бирачком тијелу које још гравитира ДФ-у, а које је незадовољно чињеницом да ДФ није извршио кадровске промјене и (оправдано) мисли да ће понуда Демократског фронта бити исти.
Одговор на ова питања могли би да пруже предстојећи предсједнички избори, од тренутка када буду познати кандидати па све до резултата који би пружили ваљан доказ у ком правцу прича везана за центристички блок који осваја све више симпатија, треба да се развија.
Редакција
