Пише: Мирослав Здравковић
У јавном простору се појавила процена Драгана Радовића о опљачканих 100 милијарди евра:
На основу вредности и динамике зараде страних инвестиција, која ће у периоду 2012-2026 износити 37,5 милијарди евра, овде грубо процењујем да је домаћа пљачка износила 37,3 милијарди евра, али да је она у пословању била „успешнија“ од 2018. године, јер је ипак требало доста времена да се у 2012. години пође од нуле и и развије механизам пљачки који би парирао профиту страних компанија.
Приватизација ПКБ-а у октобру 2018. године може ипак да ову моју процену (37,3 милијарди евра) да значајно приближи Радовићу. Колико је тада испод реалне вредности купљена ова компанија, и колика је сада вредност њене имовине? Од могуће разлике у цени од пар стотина милиона евра, у време приватизације, данас можемо говорити о земљишту вредном много милијарди евра.
Одлагање расписивања парламентарних избора, након пада надстрешнице у Новом Саду, пљачкашима Србије вредело је готово пола милијарди евра месечно, или преко 15 милиона евра дневно, све до тренутка док су расписани, а и све даље док је могуће испумпавање новца из републичког и других буџета.
Да не би ово моје грубо процењивање било сензационалистично претеривање, овде сам додао и однос добити од СДИ и од пљачке у односу на БДП Србије, а који је номинално повећан са 35,1 милијарди евра у 2012. на процењених 96,8 милијарди евра у 2026. Добит СДИ је имала минимални удео у БДП-у од 2,8% у 2012. и у 2020 (корона-закључавање), док ће у 2026. достићи рекордних 6,0%. Можда ће ипак пасти на 5,8% или 5,9% због догађања у новембру и децембру, али ће свакако имати рекордни удео.
Пљачка Србије је први пут премашила 5% у 2019, и од 2021. је износила преко 5% уз рекордних 6,7% у 2026. години. Ово је врло конзервативна процена, јер само нелегални промет у трговини дрогом и проституција могу се грубо проценити на око три процента БДП-а.
Стога сматрам своју процену врло конзервативном и она не укључује коруптивну потрошњу новца запослене у јавном сектору који су били принуђени да иду на митинге СНС-а, а зато што су примали зараде за које нису имали (и сада немају) квалификације нити стварни радни ангажман. Овде се ипак ради о коруптивној потрошњи новца, а не о пљачки кроз приватизацију природних и других ресурса и одлив новца кроз напумпане јавне набавке.
Као што део зараде страни инвеститори реинвестирају (13.541 милион евра од 29.457, у периоду 2012-2025, што је тачно 46,0%), а део износе, тако је и зарада новопечених милијардера и милионера (малим) делом већ изнета из земље, кроз куповину некретнина и одлив инвестиција из Србије.
Код ових нових „успешних бизнисмена“ најважније питање претходних месеци је било: да ли чекати завршетак Експа, или тихо кренути са изношењем новца из Србије пре њега?
У суботу, 24. октобра, питао сам у мењачници у „Пирамиди“, у Блоку 44, да купим евре, нашта ми је продавачица одговорила да их немају. „Значи, кренуло је бекство“, добацих и изађох.
Од тада до данас, већи доњи курс од средњег НБС, и знатно већи горњи курс, за евре којих нема, указују на журбу да се пребаце динари у евре, и по могућству, изнесу из Србије.
Начина да се изнесе новац из Србије има много, а ја овде не бих да дајем идеје потенцијалним побегуљама. Овде бих да укажем на јако узак канал преко мењачких послова.
Уколико новопечени бизнисмени (убројимо у њих и старлете, нарко-дилере и сав други људски шљам) поседују имовину у вредности од око 40 милијарди евра, а на мењачким пословима могу да дођу до 200 милиона месечно, то значи да би им требало 200 месеци, или скоро 17 година да све што поседују изнесу из Србије.
Са исплатама капиталних расхода из буџета за 2026, и кроз градску и општинску потрошњу, завршиће се ова година као пљачкашки најуспешнија, али у идућој следи драстичан пад: следи одсецање пупчане врпце са републичког и других буџета, а и по цену губитака почеће изношење зарађеног (опљачканог) новца. На пример, ако је неко био гоља 2012, а сада има 100 милиона евра, прихватиће и губитак 50 милиона, уколико му и даље остаје других 50 да њима располаже у егзотичним крајевима планете Земље.
За крај текста, прилажем као пригодну за послушати, песму Бруса Спрингстина:
Извор: Макроекономија
