У Немачкој су вековима превладавали верници Католичке или Евангелистичке цркве. Задњих година се то драстично променило, па тако многи данас више не знају ни зашто се уопште слави Васкрс.
„Протестант или католик?“ То је питање у Немачкој дуго било релевантно јер је говорило много о погледу на свет и начину живота. Причест или конфирмација и црквено венчање за већину су били саставни део живота. Генерације и генерације су своје слободно време проводиле на црквеним активностима.
Кардинал Рајнхард Маркс заложио се за то да свештеници Католичке цркве могу да се жене. Ништа револуционарно, сматрају стручњаци. На питање када ће жене моћи да буду свештенице, кардинал каже да за сада нема одговор.
Но све то се већ одавно почело мењати. Још пре годину дана у Немачкој је било 51 посто католика и протестаната. Но сада, у пролеће ове године, по први пут након дуго времена већина становника не припада ни Католичкој нити Евангеличкој цркви.
„То је историјски тренутак, будући да после много векова у Немачкој више није ‘нормално‘ бити верник“, каже Карстен Фрерк, берлински социолог из научне групе коју је основала хуманистичка фондација Ђордано Бруно, која је критички расположена према религији.
Губитак значења
„Некада су цркве учествовале у свим сегментима друштвеног живота“, каже социолог Детлеф Полак са универзитета Минстер. 50-их година прошлог века оне су биле презентне у свакодневици људи, одређивале опште прихваћена схватања породичног живота, морала и стабилизовале новонастали политички поредак, објашњава Полак.
И додаје да су и у деценијама након тога две велике цркве имале утицаја на јавност, „рецимо када се радило о помирењу с источноевропским сусједима или о питањима социјалне правде или о биотехничким питањима на граници између живота и смрти“.
Према Полаковом мишљењу, Цркве су полако почеле губити на значењу у 60-им годинама прошлог века, када је с економским полетом дошло до промене породичних структура и еманципације жена. Тада је почела да слаби верска повезаност. Али пре отказивања вере обично долази до престанка учешћа у црквеном животу.
„Када се одрекнете верске традиције, онда пада и утицај религије на начин живљења“, појашњава Полак.
Старији умиру, млађи напуштају Цркву
Но упркос том тренду, у 90-им годинама прошлог века је више од 72 посто становника Немачке припадало једној од две велике Цркве. „Негативни развој се уочава већ дуже време. Али он се у протеклих шест година јако убрзао“, каже социолог Фрерк. Цркве су у раздобљу од 2000. до 2015. годишње губиле око 0,6 до 0,8 посто удела у становништву, а након 2016. та се стопа повећала на 1 до 1,4 посто годишње.
Старији верници полако изумиру, а млађи све чешће званично излазе из Цркве. Нису сви ти изласци политички мотивисани, каже Роберт Стефанус, председник надконфесионалног удружења РЕМИД. Многи не желе више да плаћајуи црквени порез који за Цркве убире немачка држава, а део на тај начин протестује против начина на који се Цркве односе према сексуалним скандалима у својим редовима.
У Немачкој у међувремену живи више од 40 посто људи који не припадају ниједној од две велике Цркве. Наравно, то не значи и да нису верници. Многи су муслимани или јевреји, а ту су и припадници других хришћанских заједница.
Људи више не знају ни зашто се слави Васкрс
Недавно испитивање јавног мњења позабавило се разлозима тог негативног тренда. Испитивање описује „три степена ерозије“. Најпре су људи изгубили „веру у битне садржаје хришћанства“. Тако још само 37 посто грађана верује да је Исус Божји син (1986. – 56 посто). Други степен је излазак из Цркве као организације, а након тога следи „одрицање од хришћанских културних традиција“, мада се још „неко одређено време“ држи до њих. Занимљиво је да упркос свему 70 посто испитаника сматра да је хришћанство саставни део Немачке – и код атеиста је та бројка прилично висока, чак 55 посто.
Колико је изгубљено занимање за хришћанске садржаје показује и чињеница да све мање људи зна зашто се славе одређени црквени празници попут Васкрса. Врхунац је да је за већину грађана Немачке Спасовдан већ одавно само Дан очева или једноставно Дан мушкараца – а не празник којим се 40. дана после Ускрса слави Христово вазнесење на небо.
Данас у Немачкој има мање од 22 милиона католика и мање од 20 милиона протестаната – што је укупно испод 50 посто становништва. Стручњаци процењују да ће 2060. само још 30 посто немачких грађана бити верници Католичке или Евангелистичке цркве.
Извор: Дојче Веле
