Индустрија играчака сваке године избацује нове производе и рекламира их на дечијим каналима и по неколико десетина пута током дана. Како одолети куповини најновије популарне играчке? Како „уздржавање“ од куповине нових играчака помаже деци да развију различите способности?
Како је једини посао деци да се играју, тако су се одувек смишљали начини како и чиме да се забаве. Тако су у Вавилону, у 4. веку пре наше ере, деца поседовала нешто што подсећа на данашњи шах, у Египту камене кликере, у Кини летеће а у Грчкој јојо.
Поред овог „посла“ – игре, учење истраживањем и креирање, је још један разлог због чега су деци потребне играчке. Колико је почетком прошлог века дете било заузето, не само игром већ и помагањем родитељима, толико је ново доба донело процват индустрије играчака, а нови типови излазе сваке сезоне. Компаније које производе играчке троше милијарде како би убедиле децу и родитеље да им је баш њихов производ неопходан.
„Поседовање различитих играчака је важно, јер свака играчка развија неку од дечијих способности“, каже Ерика Кард, психолог, а преноси „Јаху“. Сматра да би требало почети рано са играњем али на адекватан начин, како би се уз помоћ играчака помогло детету да развије шест важних способности као што су креативност, комуникација, покрет, логика, фина и крупна моторика.
Уколико је жеља да се ради на дететовој креативности, најбоље играчке за то су бојице, темпере, фломастери или „уради сам“ игре. Психолог Кард мисли да сетове за цртање могу да користе јако мала деца, која за почетак могу цртати прстима. Нешто касније дете може да игра са сетовима „уради сам“ како би стварало нове предмете и пројекте. Играчке које представљају музичке инструменте, као и оне за „игре претварања/кобајаги игре“, (на пример дечији сет за доктора), помоћиће детету да побољша комуникацију, као важну социо-емоционалну вештину. „Уколико се деца играју доктора, могу да објасне шта раде, па ће рећи – слушам луткино срце“, даје пример Кард. Уколико дете не воли лутке и фигурице, развој комуникације може тећи и кроз друштвене игре, попут „Човече, не љути се“.
Деца воле и покрет, чини се као да никада немају мира. Како би се покрет у простору побољшао, предлаже се прескакање вијаче или старе игре ластишем. Наравно, постоје деца која не воле спорт, па је најбоље да покрет за њих буде играње играчкама које мотивишу активност. Све врсте стратешких игара, које помажу деци да схвате како нешто ради и увиде однос узрока и последице развијају логику. Играње са кликерима је класичан пример, јер деца могу на различите начине слагати трасе по којима се врте кликери и осмишљавати нове путање. Слагање коцки, такође помаже развоју логике, али и развоју маште.
Деца би требало да овладају и фином моториком, која ће им касније помоћи при писању. Све играчке које укључују притискање, гребање, подизање и увртање су прави избор. Како би дете требало да развија фину моторику као припрему за писање у будућности, тако би требало да се ради и на развоју крупне моторике, која је битна за покрет као што је пењање, скакање, трчање. Најбоље је изабрати скејт, лопте, трамболине, или за најмлађе, малене лутке на точкиће, које се вуку канапом.
Уместо куповине неколико играчака за сваку област развоја, психолог Ерика Кард, предлаже да се купи неколико за унапређивање вештине која су детету потребне. Одабрати квалитетније играчке које ће дуже трајати и које се могу више користити.
Деца која имају превише играчака обично немају прилику да развију креативност и машту, што је кључно у развијању способности решавања проблема и развоју мозга, сматрају стручњаци. Премного играчака у просторији, одвлачи детету пажњу, без задржавања на једној. Који је најбољи начин да се одреди колико је играчака потребно?
1. Да ли дете има довољно места да након завршене игре остави сваку играчку на своје место?
2. Да ли су играчке разнолике и да ли омогућавају детету да развије игру која је активна и креативна?
У неком тренутку деци ће играчке постати досадне. То није знак да родитељ купује нове, већ да усмере дете да играчке које већ има, искористи на другачији начин. Досада је идеална прилика да родитељ подржи дете да почне да чита, изађе напоље или да помогне око спремања слаткиша, активности које развијају дететове способности, а не морају да укључују играчке.
Извор: РТ Балкан
