Лице Николаса Мадура појављује се у првом плану испод осам великих црвених цифара. То је сума новца коју су америчке власти спремне да плате за информације које би довеле до његовог хапшења: 50 милиона долара. Ипак, на потерници објављеној почетком августа не налази се ниједна реч о Мадуром политичкој каријери. Не описује се као диктатор нити као архитекта преваре на прошлогодишњим председничким изборима у Венецуели – две тврдње које Вашингтон уобичајено понавља. Уместо тога, према тврдњама Беле куће, Мадуро се тражи због наводне улоге – вође Картела сунца, нарко-терористичке мреже која, како се претпоставља, сеже до самог врха режима и повезује га са најмоћнијим криминалним снагама у Мексику и Колумбији.
„Ако тражите мафијаша, тражите другде“, одговорио је венецуелански лидер.
Истовремено је поручио да је спреман да поведе своју земљу у „оружану борбу“ уколико би доживела агресију. Дан касније, администрација Доналда Трампа објавила је да је изведен „смртоносни напад“ на наводни брод са дрогом из Венецуеле у карипским водама. У операцији је погинуло једанаест људи. Влада Мадура тврдила је да је видео-снимак „врло вероватно направљен уз помоћ вештачке интелигенције“. Све у свему, веровали Трампу или Мадуру, ово је најтежи инцидент у последњој ескалацији тензија између две земље.
Потрага за такозваним Картелом сунца налази се у средишту најновијег сукоба између две државе, али није реч о новом феномену. Назив потиче из 1993. године, када су на видело изашле везе двојице генерала Националне гарде Венецуеле са трговином дрогом. „Сунце“ у називу се односе на ознаке (инсигније) које војни официри носе на својим униформама.
Три деценије касније, тај израз се проширио тако да обухвати наводне везе владајуће структуре са организованим криминалом. Вашингтон га у последње време готово користи као синоним за Трен де Арагуа, иако је реч о одвојеној криминалној организацији.
„Картел сунца је венецуеланска нарко-организација коју чине највиши војни и државни функционери“, стоји у једном од правних поступака које је покренула Бела кућа.
Тајмс: Како британски конзументи кокаина финансирају албански мини Дубаи
Према америчким оптужницама, картел је најпре контролисао Уго Чавез, а након његове смрти 2013. вођство је преузео Мадуро. Уз њега се наводе и други високи званичници – Диосдадо Кабејо, министар одбране Владимир Падрино, бивши потпредседник Тарек ел Аисами и председник Врховног суда Мајкел Морено.
Министарство правде САД је 2020. године подигло оптужнице против више од десет представника чавистичког режима, укључујући и Мадура, теретећи их за нарко-тероризам и сарадњу са герилом ФАРК, подсећа Ел Паис. Према документима, председнички хангар на аеродрому у Каракасу коришћен је за припрему пошиљки кокаина, давање лажних униформи и документације шефовима мреже, као и за договоре о испорукама оружја.
Ситуација на релацији Вашингтон- Каракас се сада додатно компликује и две државе поново су на ивици озбиљног сукоба.
Почетком августа 2025. Вашингтон је отишао корак даље и објавио потерницу каква се ретко виђа за активног шефа државе: америчке власти понудиле су 50 милиона долара награде за информације које би довеле до Мадуровог хапшења. Поред њега, на листи су се нашли и његови најближи сарадници, укључујући Диосдада Кабеја и Тарека ел Аисамија, за које су такође расписане вишемилионске награде.
Један од најпознатијих случајева је бивши шеф војне обавештајне службе Хуго „Ел Пољо“ Карвахал, који је 2023. изручен из Шпаније у САД. После преговора са тужилаштвом, признао је кривицу и избегао суђење. Његов саборац, генерал Кливер Алкалá, 2024. године осуђен је на 22 године затвора због испорука оружја дисидентским фракцијама ФАРК-а.
Овакви процеси појачавају америчке тврдње, али аналитичари упозоравају да многи сведоци дају исказе у замену за смањење казни, што доводи у питање њихову потпуну веродостојност.
За разлику од мексичких картела са јасном хијерархијом, „Картел Сунца“ делују дифузно. „То је мрежа корупције унутар државе, а не класичан картел са централизованим вођством“, објашњава Мерцедес де Фреитас из Transparency International Венецуела.
Фил Гансон из Crisis Group-а подсећа да „никада није предочен јасан доказ да организација постоји“. Сличног је става и председник Колумбије Густаво Петро, који тврди да је реч о „измишљеном изговору деснице за рушење неподобних влада“.
Америчка морнарица на Карибима
Најновији талас тензија избио је када је Трампова администрација крајем августа 2025. најавила слање три амфибијска брода у карипске воде, у близини Венецуеле. Циљ, према Вашингтону, јесте пресецање рута шверца кокаина и фентанyла. Истовремено, САД су „Картел сунца“ ставиле на листу терористичких организација.
Тајмс: Како британски конзументи кокаина финансирају албански мини Дубаи
Ипак, ни у америчким документима нема доследности. У извештају Стејт департмента о борби против наркотика из марта ове године „картел“ се уопште не помиње. Тинк-тенк „Insight Crime“ оценио је да санкције „погрешно представљају“ мрежу као идеолошку и централизовану, док се заправо ради о „профитно оријентисаном систему корупције у којем учествују високи војни званичници“.
Економска криза, међународне санкције и масовно исељавање становништва отворили су простор за ширење криминалних мрежа. Венецуела се, према оценама стручњака, претворила у чвориште различитих илегалних послова – од шверца горива и злата, до трговине људима и наркотика.
Transparency International процењује да је 2024. кроз земљу прошла скоро четвртина светског кокаина, чиме је остварен приход од више од осам милијарди долара. Критичари тврде да режим управо овим средствима купује лојалност и одржава контролу над војском и институцијама. Мадуро, међутим, категорички негира да дрога пролази кроз Венецуелу.
Овај спор одјекује широм Латинске Америке. Еквадор, Парагвај, Доминиканска Република и Аргентина већ су „Картел сунца“ ставиле на листу терористичких организација, сврставајући се уз Вашингтон. У Шпанији је крајње десна партија Vox предложила да и Европска унија учини исто.
Са друге стране, Колумбија и председник Петро заузели су потпуно супротан став, оцењујући да је реч о политички мотивисаној конструкцији. Тиме је регион додатно подељен, док Венецуела поново постаје полигон за шире геополитичке обрачуне.
Рат против дроге или политичко оружје?
Неспорно је да Венецуела игра важну улогу у транснационалном криминалу и да постоје озбиљне везе између појединих војних и политичких фигура и нарко-послова. Питање је, међутим, да ли „Картел сунца“ заиста постоји као јединствена структура, или је то термин који је временом прерастао у политички инструмент.
За опозицију, предвођену Маријом Корином Мачадо, америчке оптужбе су доказ међународне изолације режима. За власт у Каракасу, то је прилика да мобилише присталице и створи утисак спољне претње.
„Картел сунца“ остаје појам који балансира између мита и реалности. Америчке оптужнице, суђења и сведочења указују на озбиљне везе између режима и криминалних мрежа, али и даље нема јасних доказа да та организација постоји у облику какав описује Вашингтон. У сваком случају, прича о картелу већ је прерасла у моћан политички инструмент – и у рукама САД и у рукама власти у Каракасу – док Латинска Америка остаје подељена између борбе против дроге и међусобних политичких обрачуна.
Извор: НИН
