Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 1ПолитикаСТАВ

Којим свјетовима припадамо?

Журнал
Published: 7. фебруар, 2024.
Share
Ранко Рајковић, (Фото: Архива)
SHARE
Ранко Рајковић, (Фото: Архива)

Имамо ли уопште свијест у коме свијету живимо? Манипулишемо ли својим свијетом или страствено улазимо у свијет манипулација. Да ли је наш дични свијет окупиран од стране неког другог свијета? Да ли је наш свијет неопходно ослободити и прочистити од отпадних вода историје? Да ли нам је за све на свијету крив неки други свијет? Ове дилеме на неким другим просторима произвеле би расправе о свијету дистопије, о оностраном, о научној фантастици, о теоријама завјере. У Црној Гори на слична питања која се свакодневно понављају одговоре не би могли дати ни филмски блокбастери историјског, ратног, фантастичног, биографског жанра. Не помажу ни познаваоци тајних историја, ни истраживачи најдубљих прошлости, ни љубитељи исповијести и документаризма, ни хроничари Балканских цивилизација. Попис становништва ће јасно показати од каквих је свјетова саздана Црна Гора.
Извјесно је да ће се до сада најчешће употребљаваној одредници о мултикултуралном друштву прикључити одреднице Српски свијет и Црногорски свијет. Проценат оних који говоре, пишу и стварају културу на српском језику биће припадници не Српског света већ Српског свијета. Проценат оних који пишу говоре и стварају културу на црногорском језику биће припадници Црногорског свијета. Остали проценти окренуће се својим свјетовима, односно својим матичним припадностима, нацијама, вјерама и културама.

 Дакле резултати пописа указаће на језике и културе као кључна и детерминантна обиљежја свјетова који чине Црну Гору. На исти, књишки начин, којим приступамо Франкофонском, Руском, Англосаксонском, Латиноамеричком свијету дужни смо приступити и неупоредиво мањим свјетовима попут ових које између осталих чини и данашње црногорско друштво. Нужно је за почетак прихватити евидентну чињеницу да су се у Црној Гори као политички незрелом и историјски недовољно артикулисаном простору нашла у антитези два свијета. Ти свјетови стриктно искључују један други.

Опште је познато да настанак језика, културни развој и сазријевање друштва кроз језик представља један веома дуг историјски процес. Данашња Црна Гора је себе изузела из тог процеса. Црна Гора је прибјегла скраћеном поступку. Друштвени циклуси и концепти окончани су на административном нивоу. Службени језик и култура изгласани су простом већином. Оно што је у хронолошком смислу на старту дезавуисало културно-језичко-вјерски потенцијал новог Црногорског свијета санирано је партијским прегласавањем у Скупштини Црне Горе. Нови Устав донијет је без икаквог консензуса у корист пројектованог Црногорског свијета. Тај догађај је изазвао велико огорчење и отпор већинске културно-језичке групе у Црној Гори. Измјештањем већинског, српског језика, културе и вјере у кованицу Српски свет као продукт политике сусједне државе нанијета је велика неправда српском народу у Црној Гори. На тај начин представљен Српски свет у већем дијелу декларисаног црногорства добио је пежоративно значење са епитетима окупаторског свијета.

Насупрот Српском почео се убрзано формирати и институционално снажити Црногорски свијет који је прокламовао самоникли језик, аутохтону културу и строге административне мјере њеног крутог успостављања, доминације и скупог одржавања.

Континуирани дух ауторитарног владања малом Црном Гором учинио је да два свијета, Српски и Црногорски своје релације заснују на међусобним увредама, вулгарним ословљавањима и непријатељским односима. Уза све то ствари су погоршане некритичким уздизањима и одавањима скупих државних признања и почасти медиокритетима како у владајућим тако и у коалиционим редовима. Успостављени по партитократском принципу ривалски свјетови су увелико наштетили идеји државнотворног бића Црне Горе. Олако је занемарена чињеница да су основна обиљежја разнородних свјетова језици и културе у којима се стварају народи и идентитети током дугих историјских периода. Досадне и испразне фразе о мултикултуралности као највећем богаству простора Црне Горе у пракси су демантоване на очигледан и веома бруталан начин. Суштина наше мултикултураности се исказала у изузетно широкој, мулти лепези подилажења, лицемјерства, потцјењивања, насилности, баналности фалсификовања, изругивања, богохуљења, лупетања. Људи из различитих вјера, култура и нација вријеђали су политичке неистомишљенике представљајући своје наступе као допринос грађанштини и мултикултуралном друштву. Кренуле су псовке, новинарска отрцавања и запишавања, подметања, омаловажавања, лажавине о националном а све наводно у интересу стабилности државе и очувању грађанског мира.

 Мањински свијет здраворазумних људи, да не кажем интелектуалаца, измакао се од достигнућа таквог мултикултурализма. Тачније речено смогао је снаге да одбаци идеологију једноумља, испразног патриотизма, примитивизма и простаклука. Прозрео је затуцаности, сервилности, бахатости, осветољубивости стварних и пројектованих свјетова које је јавној сцени Црне Горе подарило доба такозваног вишепартизма. Нажалост тај мањински свијет је остао без икаквог политичког значаја и утицаја у Црној Гори.

Надајмо се да ће послије пописа становништва екстремно експонирани представници Српског и Црногорског свијета схватити да исконско културно наслеђе и јединствени језик на коме је културно наслеђе стварано не баштине искључивости и примитивне национализме као своје вредности.
Када се и ако се иступања у име сопствених свјетова сведу на сношљиву мјеру мало по мало приближиваћемо се свијету у коме је интерес државе први интерес.

Ранко Рајковић  

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article УН изабрала пројекте ЕТФ-а и Завода за школство за Expo у Бечу
Next Article Александар Живковић: „Војни Шенген“на Балкану?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ну­ши­ће­ва „Де­вет­сто­пет­на­е­ста”

Стран­ци су пи­са­ли вр­ло мно­го о ве­ли­кој тра­ге­ди­ји срп­ско­га на­ро­да де­вет­сто­пет­на­е­сте го­ди­не; ми смо тек…

By Журнал

Искoрaчити из пoдручja глупoсти

Пише: Драган Јурак У пoзнaтoм психиjaтриjскoм уџбeнику Eугeнa Блeулeрa из 1923. oдгoвoр нa питaњe "Штo je…

By Журнал

Да ли се назире крај ере литијумских батерија

Натријум је неупоредиво јефтинији од литијума, има га далеко више, задржава скоро сав свој напон…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1Политика

Пад популарности ДПС-а се наставио и сада је Ђукановићева странка на 27,7%

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 3

Једина нада

By Журнал
МозаикНасловна 4Политика

Срђа Трифковић: Кисинџеров план за мир

By Журнал
Насловна 2СТАВ

Рат мурала као показатељ идеолошке усмерености српског друштва

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?