Имамо ли уопште свијест у коме свијету живимо? Манипулишемо ли својим свијетом или страствено улазимо у свијет манипулација. Да ли је наш дични свијет окупиран од стране неког другог свијета? Да ли је наш свијет неопходно ослободити и прочистити од отпадних вода историје? Да ли нам је за све на свијету крив неки други свијет? Ове дилеме на неким другим просторима произвеле би расправе о свијету дистопије, о оностраном, о научној фантастици, о теоријама завјере. У Црној Гори на слична питања која се свакодневно понављају одговоре не би могли дати ни филмски блокбастери историјског, ратног, фантастичног, биографског жанра. Не помажу ни познаваоци тајних историја, ни истраживачи најдубљих прошлости, ни љубитељи исповијести и документаризма, ни хроничари Балканских цивилизација. Попис становништва ће јасно показати од каквих је свјетова саздана Црна Гора.
Извјесно је да ће се до сада најчешће употребљаваној одредници о мултикултуралном друштву прикључити одреднице Српски свијет и Црногорски свијет. Проценат оних који говоре, пишу и стварају културу на српском језику биће припадници не Српског света већ Српског свијета. Проценат оних који пишу говоре и стварају културу на црногорском језику биће припадници Црногорског свијета. Остали проценти окренуће се својим свјетовима, односно својим матичним припадностима, нацијама, вјерама и културама.
Дакле резултати пописа указаће на језике и културе као кључна и детерминантна обиљежја свјетова који чине Црну Гору. На исти, књишки начин, којим приступамо Франкофонском, Руском, Англосаксонском, Латиноамеричком свијету дужни смо приступити и неупоредиво мањим свјетовима попут ових које између осталих чини и данашње црногорско друштво. Нужно је за почетак прихватити евидентну чињеницу да су се у Црној Гори као политички незрелом и историјски недовољно артикулисаном простору нашла у антитези два свијета. Ти свјетови стриктно искључују један други.
Опште је познато да настанак језика, културни развој и сазријевање друштва кроз језик представља један веома дуг историјски процес. Данашња Црна Гора је себе изузела из тог процеса. Црна Гора је прибјегла скраћеном поступку. Друштвени циклуси и концепти окончани су на административном нивоу. Службени језик и култура изгласани су простом већином. Оно што је у хронолошком смислу на старту дезавуисало културно-језичко-вјерски потенцијал новог Црногорског свијета санирано је партијским прегласавањем у Скупштини Црне Горе. Нови Устав донијет је без икаквог консензуса у корист пројектованог Црногорског свијета. Тај догађај је изазвао велико огорчење и отпор већинске културно-језичке групе у Црној Гори. Измјештањем већинског, српског језика, културе и вјере у кованицу Српски свет као продукт политике сусједне државе нанијета је велика неправда српском народу у Црној Гори. На тај начин представљен Српски свет у већем дијелу декларисаног црногорства добио је пежоративно значење са епитетима окупаторског свијета.
Насупрот Српском почео се убрзано формирати и институционално снажити Црногорски свијет који је прокламовао самоникли језик, аутохтону културу и строге административне мјере њеног крутог успостављања, доминације и скупог одржавања.
Континуирани дух ауторитарног владања малом Црном Гором учинио је да два свијета, Српски и Црногорски своје релације заснују на међусобним увредама, вулгарним ословљавањима и непријатељским односима. Уза све то ствари су погоршане некритичким уздизањима и одавањима скупих државних признања и почасти медиокритетима како у владајућим тако и у коалиционим редовима. Успостављени по партитократском принципу ривалски свјетови су увелико наштетили идеји државнотворног бића Црне Горе. Олако је занемарена чињеница да су основна обиљежја разнородних свјетова језици и културе у којима се стварају народи и идентитети током дугих историјских периода. Досадне и испразне фразе о мултикултуралности као највећем богаству простора Црне Горе у пракси су демантоване на очигледан и веома бруталан начин. Суштина наше мултикултураности се исказала у изузетно широкој, мулти лепези подилажења, лицемјерства, потцјењивања, насилности, баналности фалсификовања, изругивања, богохуљења, лупетања. Људи из различитих вјера, култура и нација вријеђали су политичке неистомишљенике представљајући своје наступе као допринос грађанштини и мултикултуралном друштву. Кренуле су псовке, новинарска отрцавања и запишавања, подметања, омаловажавања, лажавине о националном а све наводно у интересу стабилности државе и очувању грађанског мира.
Мањински свијет здраворазумних људи, да не кажем интелектуалаца, измакао се од достигнућа таквог мултикултурализма. Тачније речено смогао је снаге да одбаци идеологију једноумља, испразног патриотизма, примитивизма и простаклука. Прозрео је затуцаности, сервилности, бахатости, осветољубивости стварних и пројектованих свјетова које је јавној сцени Црне Горе подарило доба такозваног вишепартизма. Нажалост тај мањински свијет је остао без икаквог политичког значаја и утицаја у Црној Гори.
Надајмо се да ће послије пописа становништва екстремно експонирани представници Српског и Црногорског свијета схватити да исконско културно наслеђе и јединствени језик на коме је културно наслеђе стварано не баштине искључивости и примитивне национализме као своје вредности.
Када се и ако се иступања у име сопствених свјетова сведу на сношљиву мјеру мало по мало приближиваћемо се свијету у коме је интерес државе први интерес.
Ранко Рајковић
