
Литијум има кључну улогу у прављењу свих типова литијум-јонских батерија које напајају електричне аутомобиле и највише се производи у Аустралији, Чилеу и Кини. Због тежње да се пређе на електрична возила, његова производња постиже нове рекорде у последњих 25 година.Како пише портал Висуалцапиталист.цом, Аустралија је земља у којој се тренутно производи 52 одсто литијума у свету. За разлику од Чилеа који је други произвођач литијума у свету, где се литијум добија из сланих раствора, аустралијски литијум долази из рудника тврдих стена које садрже минерал сподумен. Кина је трец́и по величини произвођач, има снажно упориште у ланцу снабдевања литијумом.
Поред развоја домац́их рудника, кинеске компаније су током последње деценије купиле налазишта литијума у вредности 5,6 милијарди долара у Чилеу, Канади и Аустралији. Кина такође поиседује 60 одсто светског капацитета за прераду литијума који се користи у производњи батерија. У свету се иначе производи све више батерија и електричних возила.
Због тога се предвиђа се да ц́е тражња за литијумом достиц́и 1,5 милиона тона литијум карбоната (ЛЦЕ) до 2025. године и преко три милиона тона те сировине до 2030. године. Прошле 2021. године у свету је произведено 540.000 тона литијум-карбоната, па је потребно да се у наредне две године та производња треба утростручи, као и да се повец́а скоро шест пута до 2030. године. Ипак, како се додаје, потребно је од шест до више од 15 година да нови пројекти експлоатације литијума постану активни.
Због тога се предвиђа се да ц́е тржиште литијума бити у дефициту у наредних неколико година. Сједињене Државе су производиле више од једне трец́ине глобалне производње литијума 1995. године. Од тада па надаље до 2010, Чиле је преузео позицију највец́ег произвођача, када је производња литијума у налазишту Салар де Атацама доживела бум.
Како се подсећа, реч је о једном од најбогатијих налазишта литијумске слане воде на свету. Глобална производња литијума је први пут премашила 100.000 тона 2021. године, када се учетворостручила у односу на 2010. годину. Тренутно је како се објашњава наглашена употреба литијума у производњи електричних батерија. Међутим, тај метал односно његово једињење литијум-карбонат се доста користи и у производњи керамичког посуђа, јер му повећава снагу и смањује топлотну експланзију. Литијум се такође користи и у производњи стакла, као и мазива за возила, као и у ваздухопловству. У Србији се у последње време доста говори о експлоатацији литијума током које би се користила сумпорна кислелина. Највише буке дигло се око пројекта анагло-аустралијске компаније Рио Тинто, у долини реке Јадар, који је обустављен пре годину дана и који је наводно био процењен на 2,4 милијарде долара. Такође, канадска компанија Еуролитијум истраживала је тај минерал у околини Ваљева, али им је недавно то забрањено. У Србији се грађани и бројни стручњаци противе производњи литијума јер сматрају да би то донело нове велике еколошке проблеме. Према до сада објављиваним проценама, Србија је по резервама литијума на 11. месту у свету, са залихама тог метала у износу од 1,2 милиона тона.
Извор: Нова Економија
