Litijum ima ključnu ulogu u pravljenju svih tipova litijum-jonskih baterija koje napajaju električne automobile i najviše se proizvodi u Australiji, Čileu i Kini. Zbog težnje da se pređe na električna vozila, njegova proizvodnja postiže nove rekorde u poslednjih 25 godina.Kako piše portal Visualcapitalist.com, Australija je zemlja u kojoj se trenutno proizvodi 52 odsto litijuma u svetu. Za razliku od Čilea koji je drugi proizvođač litijuma u svetu, gde se litijum dobija iz slanih rastvora, australijski litijum dolazi iz rudnika tvrdih stena koje sadrže mineral spodumen. Kina je treći po veličini proizvođač, ima snažno uporište u lancu snabdevanja litijumom.
Pored razvoja domaćih rudnika, kineske kompanije su tokom poslednje decenije kupile nalazišta litijuma u vrednosti 5,6 milijardi dolara u Čileu, Kanadi i Australiji. Kina takođe poiseduje 60 odsto svetskog kapaciteta za preradu litijuma koji se koristi u proizvodnji baterija. U svetu se inače proizvodi sve više baterija i električnih vozila.
Zbog toga se predviđa se da će tražnja za litijumom dostići 1,5 miliona tona litijum karbonata (LCE) do 2025. godine i preko tri miliona tona te sirovine do 2030. godine. Prošle 2021. godine u svetu je proizvedeno 540.000 tona litijum-karbonata, pa je potrebno da se u naredne dve godine ta proizvodnja treba utrostruči, kao i da se poveća skoro šest puta do 2030. godine. Ipak, kako se dodaje, potrebno je od šest do više od 15 godina da novi projekti eksploatacije litijuma postanu aktivni.
Zbog toga se predviđa se da će tržište litijuma biti u deficitu u narednih nekoliko godina. Sjedinjene Države su proizvodile više od jedne trećine globalne proizvodnje litijuma 1995. godine. Od tada pa nadalje do 2010, Čile je preuzeo poziciju najvećeg proizvođača, kada je proizvodnja litijuma u nalazištu Salar de Atacama doživela bum.
Kako se podseća, reč je o jednom od najbogatijih nalazišta litijumske slane vode na svetu. Globalna proizvodnja litijuma je prvi put premašila 100.000 tona 2021. godine, kada se učetvorostručila u odnosu na 2010. godinu. Trenutno je kako se objašnjava naglašena upotreba litijuma u proizvodnji električnih baterija. Međutim, taj metal odnosno njegovo jedinjenje litijum-karbonat se dosta koristi i u proizvodnji keramičkog posuđa, jer mu povećava snagu i smanjuje toplotnu eksplanziju. Litijum se takođe koristi i u proizvodnji stakla, kao i maziva za vozila, kao i u vazduhoplovstvu. U Srbiji se u poslednje vreme dosta govori o eksploataciji litijuma tokom koje bi se koristila sumporna kislelina. Najviše buke diglo se oko projekta anaglo-australijske kompanije Rio Tinto, u dolini reke Jadar, koji je obustavljen pre godinu dana i koji je navodno bio procenjen na 2,4 milijarde dolara. Takođe, kanadska kompanija Eurolitijum istraživala je taj mineral u okolini Valjeva, ali im je nedavno to zabranjeno. U Srbiji se građani i brojni stručnjaci protive proizvodnji litijuma jer smatraju da bi to donelo nove velike ekološke probleme. Prema do sada objavljivanim procenama, Srbija je po rezervama litijuma na 11. mestu u svetu, sa zalihama tog metala u iznosu od 1,2 miliona tona.
Izvor: Nova Ekonomija
