Не могу да не примјетим да су ризици у које су се упустили политички актери такви и толики да показују како се Мило више не сматра битним противником. УРА потписује Темељни, иако јој пријети ДПС. Демократе руше УРА Владу, иако то враћа ДПС у игру….
Можда је једна од несумњивих посљедица парламентатне перверзије у ЦГ (свак са сваким; свак на сваког) и једна врло видљива чињеница: нико се више не боји Мила Ђукановића.
Наиме, јесте наивно и глупо обарати Владу која смета ДПС-у (макар та Влада имала претходну подршку истог тог ДПС -а). Јесте инфантилно показивати инат у моментима овакве државне важности политичког тренутка. Јесте ово својеврсно оживљавање „мртвог“ ДПС-а… Све је то тачно.
Али, не могу да не примјетим да су ризици у које су се упустили политички актери такви и толики да показују како се Мило више не сматра битним противником. УРА потписује Темељни, иако јој пријети ДПС. Демократе руше УРА Владу, иако то враћа ДПС у игру….
Свакако, то личи на политичку лакомисленост. Већ чујем бојазну опомену „Не варајте се, Мило је то“… итд. Али у суштини, ово надгорњавање политичких клинаца над политичким остацима ДПС-а ипак ми убједљивије свједочи да је и ово показатељ краја Ђукановићеве ере, него прилика да он још једном полети.
Милија Тодоровић
