Bombastični tekstovi o sunovratu dolara prisutni u javnosti bazirani su na čisto ideološkim osnovama, a ne na osnovu temeljnih analiza ključnih ekonomskih faktora koji predodređuju dugoročnu dominantnu poziciju američkog dolara u svetskim finansijama.
Pre izbijanja pandemije virusa korona početkom 2020. godine i sukoba između Rusije i Ukrajine februara 2022. godine često su bili prisutni bombastični tekstovi o sunovratu američkog dolara u međunarodnom finansijskom sistemu i njegova brza zamena drugim međunarodnim valutama, i to ne samo evrom, već i kineskim juanom zbog brzorastuće kineske privrede – rast realnog BDP-a u periodu 2017-2019. bio je od 6 do 7% godišnje. Reč je o sejanju iluzija u očima javnosti na čisto ideološkim osnovama, a ne na osnovu temeljnih analiza ključnih ekonomskih faktora koji predodređuju dugoročnu dominantnu poziciju američkog dolara u svetskim finansijama.
Ti faktori se ne mogu posmatrati odvojeno od rastućih geopolitičkih poremećaja u svetu. Na njih, zbog straha, munjevito reaguju učesnici na finansijkim tržištima, bežeći, između ostalog, u američki dolar kao sigurnu luku (valutu poslednjeg pribežišta).
Intenzitet straha kao psihološke kategorije se ne može izmeriti, ali nas monetarna istorija uči da zbog straha dolazi do prekomerne reakcije učesnika na tržištu, pa beg od slabih ka jakim valutama poput dolara, može biti fatalan za mnoge zemlje zbog bega kapitala iz njih i izbijanja valutnih kriza.
Pokazatelji dominacije američkog dolara
Da je prisutna samo postupnost u slabljenju američkog dolara na dugi rok, a ne strmoglav pad, vidi se iz dinamike udela dolara u zvaničnim deviznim rezervama u svetu, u periodu 1999-2020. godine.
Udeo dolara u svetskim deviznim rezervama opao je na najniži nivo – od 59% u četvrtom kvartalu 2020. godine. To je za 12 procentnih poena niže u odnosu na 1999. godinu u kojoj je uveden evro. Pad udela dolara na kratak rok je nastajao usled promene deviznih kurseva, a na dugi rok zbog odluka centralnih banaka o promeni valutne strukture deviznih rezervi.
U periodima slabljenja dolara prema drugim glavnim valutama udeo dolara u svetskim deviznim rezervama je opadao, jer je dolarski iznos rezervi u drugim valutama rastao. Obrnuto, taj udeo je rastao u periodima njegovog jačanja.
Na kraju prvog kvartala 2021, udeo američkog dolara u svetskim deviznim rezervama je iznosio 59,4%, a na kraju drugog kvartala 2022. godine 59,5%, što znači da je došlo da malog povećanja u odnosu na dugoročno najniži nivo, od 59%.
Evro, kao druga po značaju međunarodna valuta, učestvovao je u svetskim deviznim rezervama u najvećem broju godina sa 19-20%. U 1999, godini, kada je uveden, učestvovao je sa 19%, što samo ukazuje koliko je bilo teško potisnuti američki dolar kao dominantnu valutu. Značajniji napredak je postignut samo kod učešća evra na međunarodnom tržištu obveznica – povećano je na 24,6% u 2021. godini, dok je na međunarodnim tržištima kredita iznosilo 17,6%.
Treća po značaju međunarodna valuta je japanski jen, sa učešćem sa preko 5%, a četvrta po značaju je britanska funta, sa učešćem blizu 5%. Kineski juan učestvuje sa ispod 3% u svetskim deviznim rezervama.
Uprkos dugoročno opadajućoj moći dolara, njegova dominacija u svetskim finansijama u bliskoj budućnosti se ne dovodi u pitanje, što potvrđuju sledeće nepobitne činjenice:
– Oko jedne polovine svetske trgovine se odvija sa fakturama koje glase u dolarima. U 2020. godini blizu jedne polovina vrednosti uvezenih roba u EU je fakturisano u dolarima, a reč je uglavnom o nafti i naftnim derivatima (izvor: Eurostat).
– Oko jedne polovine svih međunarodnih kredita i globalnog iznosa dužničkih hartija od vrednosti je nominirano u američkim dolarima.
– Blizu 90% svih transakcija na deviznim tržištima, na kojima se trguje devizama, odvija se u dolarima.
Da evro ne može značajnije da ugrozi dolar pokazuju ponovno povećanje udela američkog dolara u međunarodnim plaćanjima na račun evra kao druge po značaju međunarodne valute.
Udeo američkog dolara povećan je u februaru 2022. godine na najviši nivo od 2013. godine – na oko 41%, dok je udeo evra smanjen na 35,3%. To je direktna posledica: zabrane ruskim bankama da koriste SWIFT nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine; pada vrednosti evra u odnosu na dolar zbog rastuće stope inflacije i usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni nakon izbijanja tog sukoba kome se ne nazire skori kraj.
Evro gubi rat sa dolarom
Konstrukciona greška u evrozoni daje još manje šanse evru da u postojećoj krizi potisne dolar. U čemu je bila greška?
Dozvoljeno je da članice evrozone postanu zemlje kojima nije bilo mesto u monetarnoj uniji sa najrazvijenijim zemljama koje su činile njeno jezgro: Nemačkom, Francuskom, Holandijom… Ovo zbog nižeg nivoa produktivnosti faktora proizvodnje i niske konkurentnosti preduzeća, sklonosti poreskoj evaziji i budžetskoj nedisciplini, praćenoj enormnim zaduživanjem države, kao u slučaju Grčke, Italije, Španije i Portugalije, zatim visokog stepena korupcije u društvu, itd.
Štaviše, za neke zemlje, poput Grčke, frizirani su rezultati o ispunjenosti Mastrihtskih „kriterijuma konvergencije“ o stanju javnih finansija – budžetskog deficita i nivoa javnog duga (uz pomoć nekih međunarodnih investicionih banaka), uoči odluke o prijemu u evrozonu. Upravo zbog te konstrukcione greške, evrozona i čitava Evropa plaćaju visoku cenu jer su Evropskoj centralnoj banci (ECB) vezane ruke u borbi protiv inflacije koja je dostigla 10 odsto na godišnjem nivou u septembru 2022, a u Nemačkoj i više, što nije zabeleženo od nastanka evrozone.
ECB ne može restriktivnom monetarnom politikom da leči troškovnu inflaciju nastalu zbog eksplozije cene gasa i nafte nakon uvođenja sankcija Rusiji. Poređenje učešća troškova na ime potrošnje nafte/gasa u BDP-u od naftnog šoka 1974. do gasnog šoka 2022. pokazuje da su negativni efekti gasnog šoka daleko veći u slučaju Italije, Španije i Nemačke
ECB je krenula sa podizanjem ključne kamatne stope koja sada iznosi 1,25% i verovatno će uslediti novo povećanje od 75 baznih poena na sednici Upravnog saveta u oktobru, ali to povećanje daleko zaostaje za povećanjem ključne kamatne stope američkog FED-a, koja sada iznosi 3-3,25%.
ECB ne sme da agresivnije povećava kamatnu stopu kao FED baš zbog prezaduženih zemalja evrozone. Zbog viših zahtevanih prinosa na državne obveznice od strane investitora te zemlje mogu brzo doći u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje dugove. Zahtevani prinos na grčke državne obveznice sa rokom dospeća od 10 godina se povećao na oko 4,7%, a na italijanske na oko 4,5%, što je za preko dva puta više u odnosu na nemačke obveznice.
Ne postoji fiskalna unija u evrozoni, pa nema mogućnosti da se u kriznim uslovima interveniše iz jedinstvenog nadnacionalnog budžeta. Zato je ECB poslednje pribežište po cenu visoke inflacije i strmoglavog pada kursa evra u odnosu na dolar – sada pad za 13 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Prema procenama tržišnih aktera o kretanju ključnih kamatnih stopa centralnih banaka na početku oktobra 2022, FED će do juna 2023. nastaviti sa agresivnom politikom povećanja ključne kamatne stope u borbi protiv inflacije, dok će ECB pribeći postupnom povećanju te stope.
To znači da će pritisci ka daljem slabljenju evra prema dolaru biti prisutni. Očekuje se da će Centralna banka Engleske (BOE) u cilju spasavanja funte koja je ove godine izgubila preko 20% vrednosti u odnosu na dolar, morati da pribegne agresivnijem povećanju ključne kamatne stope u odnosu na FED. To će biti odgovor na rastuću inflaciju izazvanu i najavom vlade da će se više zaduživati na tržištu radi pokrića rastućih javnih rashode. Sve to ide na ruku održavanju dominantne pozicije dolara.
Gde je kineski juan?
Kineski juan je tokom 2022. izgubio preko 10 odsto u odnosu na američki dolar i kreće se ka najvećem godišnjem slabljenju od 1994. Samim tim, malo je verovatno da bi juan mogao značajnije da poveća svoj udeo u svetskim deviznim rezervama i na međunarodnim tržištima kapitala i kredita, i time ugrozi američki dolar.
Pritom, vlada u Kini pribegava obazrivo liberalizaciji kapitalnih transakcija, a investitore brine nepredvidivost njenih budućih ekonomsko-političkih mera i nedovoljna transparentnost.
Kineska centralna banka razvija digitalnu valutu sa ciljem da više utiče na svetske finansijske tokove i e-trgovinu, i time smanji korišćenje američkog dolara i ranjivost na američke sankcije. Međutim, to je dugoročan proces, a rastuće geopolitičke tenzije izazvane mogućim sukobom Kine i SAD-a oko Tajvana ne idu na ruku juanu kao međunarodnoj valuti.
Đorđe Đukić
Izvor: RTS OKO
